Koncert Pesme i igre Balkana u Legatu Slavenski

U četvrtak, 26. decembra u 19 časova u Legatu Slavenski će biti održan koncert pod nazivom Pesme i igre Balkana na kom će nastupiti čembalista i pijanista Milan Popović i violinistkinja Sofija Krsteska Klebel u sklopu trećeg koncerta ciklusa Studio Slavenski. Ova dva umetnika pripremila su raznovrstan repertoar sa delima Nikole Hercigonje, Josipa Slavenskog, Vuka Kulenovića i Bele Bartoka.

Pesme i igre Balkana za čembalo, klavir i violinu

Legat Josipa Slavenskog

Četvrtak, 26. decembar 2024. godine u 19 časova

Ciklus Studio Slavenski zajednički realizuju Legat Josipa Slavenskog, odnosno Sokoj, i Drugi program Radio Beograda povodom obeležavanja veka postojanja Radio Beograda, 75 godina od osnivanja Sokoja i 70 godina od smrti Josipa Slavenskog. Koncert će imati direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.

U razgovoru koji sam vodio sa Milanom i Sofijom, otkrili su mi interesantne pojedinosti o koncepciji programa i njihovoj saradnji.

“Koncert Pesme i igre Balkana osmišljen je tematski i povezuje folklornu tradiciju balkanskih zemalja sa umetničkom muzikom.”

Razgovor sa Milanom i Sofijom

〰️

Razgovor sa Milanom i Sofijom 〰️

Koncert se organizuje u okviru obeležavanja tri važna datuma za srpsku istoriju: veka postojanja Radio Beograda, 75 godina od osnivanja Sokoja i 70 godina od smrti Josipa Slavenskog. Kako se osećate povodom toga što ćete održati koncert u okviru ovih jubileja i da li ste upravo u odnosu na ove važne datume osmislili program koncerta?

Koncert predstavlja značajnu priliku za nas kao umetnike. Sa jedne strane, to je čast i potvrda dosadašnjeg umetničkog rada koji je prepoznat u stručno-umetničkoj javnosti, dok sa druge strane donosi osećaj odgovornosti prema publici, jer želimo da interpretacije budu na visokom umetničkom nivou.

Program koncerta osmišljen je sa svešću o povodu i značaju ovih jubileja. Fokusirali smo se na dela autora koji su živeli i stvarali na našim prostorima ili su bili inspirisani balkanskim muzičkim folklorom. Njihova muzika spaja evropske umetničke tradicije sa autentičnim izrazom ovog područja. Posebno mesto u programu zauzima Josip Slavenski, najistaknutiji propagator ideje balkanskog muzičkog izraza, čija dela snažno odražavaju jugoslovenski i kosmopolitski duh.

Koncert nosi naziv Pesme i igre Balkana. Možete li ukratko predstaviti program koncerta? Kako ste birali repertoar za koncert i koja dela publika može očekivati da čuje?

Koncert pod nazivom Pesme i igre Balkana osmišljen je kao tematski koncept koji povezuje folklornu tradiciju balkanskih zemalja sa umetničkom muzikom. Repertoar reflektuje osnovne komponente muzičkog folklora – pesmu (melodiju) i igru (ritam) – koje su ujedno bile temelj razvoja zapadnoevropske umetničke muzike. Ovaj koncept pruža dodatnu inspiraciju izvođačima, omogućavajući im da se usredsrede na specifične tematske i interpretativne izazove, dok istovremeno nudi publici dinamičan i raznovrstan program.

Za koncert su odabrana dela kompozitora 20. veka različitih generacija, koji su bili nadahnuti balkanskim folklorom, uključujući Belu Bartoka, Josipa Slavenskog, Nikolu Hercigonju i Vuka Kulenovića. Polazna tačka programa bilo je stvaralaštvo Josipa Slavenskog, čije su kompozicije duboko prožete balkanskim duhom i snažno povezane sa njegovim studijama u Budimpešti i uticajem Bele Bartoka. Tako su Bartokove Rumunske igre, aranžirane za violinu i klavir, prirodno našle svoje mesto u programu. Pored toga, biće izvedena i dela za solo čembalo, koja donose dodatnu raznovrsnost i kontrast.

“Želja nam je bila da izađemo iz konzervativnih okvira klasične interpretacije.”

— Milan i Sofija

Koja je zajednička nit Hercigonje, Slavenskog, Bartoka i Kulenovića koju ste našli, pa su se njihove kompozicije našle na repertoaru ovog koncerta? Da li se odgovor krije u samom nazivu koncerta?

Zajednička nit su već spomenute pesme i igre balkanskog područja koje su ih inspirisale na kreiranje umetničke muzike. Što ne znači da su ovi folklorni elementi na isti način eksploatisani u njihovim delima. Bartok i Slavenski su tome pristupali na način uobičajen na razmeđi 19. i 20. veka – oni su kompletne folklorne napeve faktički remodelirali i aranžirali, rekreirali u duhu harmonskog jezika i instrumentacija njihovog doba. Muzika za čembalo Nikole Hercigonje (koja je najverovatnije nastala – ili kasnije prenamenjena – kao zvučna podloga za scenske žanrove), evocira tradiciju posredno, korišćenjem tzv. imaginarnog folklora, eventualno kroz korišćenje folklornih tema. Nasuprot svima njima, vremenski najudaljenija, stoji muzika Vuka Kulenovića: njegov odnos prema folklornoj tradiciji prisutan je tek na nivou programa (bukolike kao pastirske igre) koji je suštinski podređen autorovom minimalističko-progresivnom principu. 

Koliko dugo zajednički sarađujete i kako ste osmislili zajedničke interpretacije Bartokovih Rumunskih igara i Narodne svite Josipa Slavenskog?

Nas dvoje nastupamo zajedno nekih 6 ili 7 godina, što je dovoljno vremena za otkrivanje zajedničkih afiniteta, sklonosti ali i razlika – svih bitnih faktora koji utiču na rad jednog kamernog ansambla.

Ograničavajući faktor u našoj saradnji je fizička distanca, budući da živimo i radimo u različitim državama. Ali mislimo da smo baš stoga naučili da funkcionišemo efikasno. Kada pripremamo neki nastup, program, projekt – kako god – značajno vreme provedemo “na vezi” promišljajući, razgovarajući o muzici, o konceptu, okolnostima koje leže iza nastanka nekog dela, razmenjujemo snimke, note, pisane materijale, što doprinosi osvešćenosti same inerpretacije. To je važan segment interpretacije koji uglavnom promakne kamernim muzičarima koji su fizički uvek blizu – budući da zajedničko vreme provedu u najvećoj meri u praktičnoj proradi muzičkih materijala.

U slučaju osmišljavanja interpretacije ciklusa koje ste spomenuli, ideje su došle s obe strane – Sofijino promišljanje nas je odvelo ka tumačenju Bartokovih Rumunskih igara u svetlu narodne izvođačke tradicije; s moje strane je došla ideja o interpretaciji Narodne svite Josipa Slavenskog s elementima improvizacije, budući da su muzičke teme ciklusa nastale kao filmska muzika. U osnovi leži ideja o fleksibilnijem tumačenju muzičkog materijala, na osnovu teze o muzičkoj partituri kao “delimičnom uputstvu” za krajnji zvučni produkt.

Želja nam je bila da izađemo iz konzervativnih okvira klasične interpretacije Bartoka i Slavenskog i naglasimo vezu njihove muzike s izvornim folklornim zvukom i slobodom i jednostavnošču kojom se folklorna muzika izvodi.

“Polazna tačka programa bilo je stvaralaštvo Josipa Slavenskog, čije su kompozicije duboko prožete balkanskim duhom.”

Čembalo u srpskoj muzici

〰️

Čembalo u srpskoj muzici 〰️

Čembalo je jedan od veoma zanimljivih i zvučno bogatih instrumenata, a naročito u savremenom stvaralaštvu. U kojoj je meri čembalo prisutno u muzici srpskih kompozitora i koji su najpoznatiji srpski autori koji su komponovali za ovaj instrument?

Čembalo je u većoj meri postalo zastupljeno u stvaralaštvu domaćih autora u poslednjih 40 godina. Mislim da zaslugu za to možemo u velikoj meri pripisati ondašnjim generacijama čembalista koji nisu bili okrenuti samo periodnoj izvođačkoj praksi (tj. repertoarima barokne muzike) već su u svom razmišljanju bili progresivni, išli u korak s vremenom i tendencijama u muzici. Dosta domaće muzike za čembalo, bilo je napisano za Oliveru Đurđević, čembalistkinju prve generacije koja je s dosta entuzijazma promovisala instrument u našoj sredini. Njen talent i temperament, nisu ostali nezapaženi i ona je rado sarađivala s domaćim kompozitorima, izvodila njihovu muziku. Miloš Petrović, koji je svirao i čembalo i klavir, bavio se džez i rok muzikom, izdao je 1996 dupli kompakt-disk Srpska muzika za čembalo.

Milan Popović o čembalu u srpskoj muzici

Što se tiče trenutnog prisustva čembala u domaćem stvaralaštvu – mogu da kažem da su na ovogodišnjoj Tribini kompozitora, u okviru studentskog revijalnog koncerta čak tri numere uključivale čembalo kao (kamerni) obligatni instrument. Što samo govori o popularnosti i inspiraciji koju čembalo evocira, možda i stoga što je kod nas još uvek doživljeno kao neka vrsta egzotike.

Za ovu priliku ću s ponosom izdvojiti dvoje autora aktuelnog perioda sa kojima sam direktno sarađivao prilikom izvođenja njihove muzike. Čembalo je posle dužeg vremena istaknuto zahvaljujući muzici kompozitora Ivana Brkljačića, koji je svojim sjajnim ciklusom-pamfletom 4 lica dr Dila, muzikom dočarao i kritikovao pojavu diletantizma u akademskom svetu. Brkljačićeva muzika nosi sa sobom izuzetnu količinu karakternosti i izraza, toliko da stoji na granici vizuelizacije..

Druga osoba čija muzika za čembalo me je privukla jeste kompozitorka Jasmina-Mitrušić Đerić, čiji ciklus Noćni leptiri (za čembalo i klavir) predstavlja spoj tradicionalnih formi, minimalizma i ambijentalne muzike. Komponujući za čembalo, Jasmina je pronikla u suštinu izraza instrumenta, koji se ogleda u “muzici linije, linearnosti”.  

Karakterni i poetički izraz ovo dvoje autora blizak je mom ličnom temperamentu i senzibilitetu, i zbog toga mi je njihova muzika bliska; kroz nju sam mogao da iskažem deo onoga što sam i sâm, a aktivna saradnja s njima me je oblikovala i oplemenila – kao muzičara, ali i kao osobu.

Na koji način je čembalo tretiran u kompozicijama srpskih autora, a naročito u delima Nikole Hercigonje i Vuka Kulenovića koja će publika imati priliku da čuje na koncertu?

Različito je tretirano, u zavisnosti od perioda nastanka dela i funkcije. Mislim da su kompozitori starijih generacija bili skloni tretiranju čembala u okviru neoklasičnog idioma (uostalom, posleratni period kome pripada i Hercigonja je bio poslednji odjek evropskog neoklasicizma). Kompozitori postmodernizma (poput Vuka Kulenovića) su čembalo neretko tretirali na tragu onoga što je Đerđ Ligeti prvi “otkrio” – zvuk čembala kao efektnu tonsku boju, zvučnu apstrakciju, muzičku mašinu – baš zbog svog tzv. mehaničkog karaktera, koji je (zbog upotrebe registara u ujednačenosti dinamičkog izraza) na čembalu ipak izraženiji nego na drugim instrumentima.

Program koncerta

Nikola Hercigonja (1911–2000): Svita za čembalo na teme starih dubrovačkih igara

Jedno od prvih dela domaćeg neoklasicizma za čembalo, ovo delo spaja barokne stilske elemente sa modernim harmonskim jezikom, bogatim ornamentima i ritmičkom razigranošću. Ljupka i duhovita parafraza barokne muzike evocira plesnu atmosferu rokokoa.

Josip Štolcer Slavenski (1896–1955): Narodna svita, za violinu i klavir 

Bazirano na muzici komponovanoj za prvi jugoslovenski zvučni film Fantom Durmitora (1932), ovo delo obuhvata obrade narodnih pesama i igara iz različitih krajeva Jugoslavije. Ujedno je omaž narodnoj tradiciji i muzičkoj kinematografiji.

Béla Bartók (1881–1945): Rumunske narodne igre, transkripcija za violinu i klavir (Zoltán Székely)

Šest igara prikupljenih iz transilvanske narodne tradicije, originalno komponovanih za klavir, izvedeno je u verziji za violinu i klavir. Minijaturni ciklus, povezan bez pauza, odiše autentičnim folklornim duhom i razigranom melodikom.

Vuk Kulenović (1946–2017): Bukolike 2, za čembalo

Virtuozni izazov za izvođača i slušaoca, ovo delo donosi kontinuirani motorički pokret i minimalističke motive. Komad evocira intenzivne asocijacije – spoj grubosti i senzibiliteta, plesnog zanosa i dramske napetosti.

 Biografije

Milan Popović je čembalista i pijanista, aktivan kao solista i kamerni muzičar, klavirski i kontinuo saradnik. Vanredni je profesor za umetničku oblast čembala pri Poliinstrumentalnoj katedri FMU u Beogradu. Dobitnik je nagrada na brojnim pijanističkim takmičenjima domaćeg i međunarodnog karaktera. Pored redovnih nastupa u zemlji, ostvario je koncertne resitale i gostovanja kao solista i kamerni muzičar u Austriji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Španiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori. Poneo je titulu Talenta festivala Trigonale 2011. Ostvario je trajne audio-snimke za Radio Beograd i Austrijski radio (ORF). Inicijator je i umetnički koordinator obeležavanja Evropskog dana stare muzike, koji se od 2013. godine održava na Fakultetu muzičke umetnosti, uz podršku Evropske mreže za staru muziku.

Sofija Krsteska Klebel

Sofija Krsteska Klebel je violinistkinja i violistkinja, koncertno aktivna širom Evrope, Azije i Južne Amerike kao član renomiranih kamernih sastava, posebno u području istorijski informisanog izvođaštva. Zahvaljujući svom opsežnom profesionalnom i akademskom iskustvu, sa podjednakom lakoćom i stilskom preciznošću vlada delima od renesanse do muzike 21. veka nastupajući i na istorijskim i na modernim instrumentima iz porodice violine. Od 2023. godine je saradnik na umetničko-naučnoistraživačkom projektu na Univerzitetu umetnosti u Gracu, koji se bavi produkcijom zvuka na žičanim instrumentima. Živi i radi u Gracu.

Bonus video

〰️

Bonus video 〰️

Vuk Kulenović: Bukolike II, za čembalo