Omaž Žoliveu: Koncert flautiste Strahinje Radoičića
U okviru dvanaestog BUNT festivala (Beogradska umetnička nova teritorija), slušaoci klasične muzike imaće priliku da uživaju u koncertu flautiste Strahinje Radoičića, posvećenom obeležavanju pedesetogodišnjice smrti slavnog francuskog kompozitora Andrea Žolivea. Koncert, osmišljen kao omaž ovom velikanu moderne muzike, ističe Žoliveov izuzetan doprinos flautističkom repertoaru i inovativan pristup tretmanu instrumenta, što ga čini nezaobilaznim imenom u istoriji flaute.
Omaž Žoliveu
Strahinja Radoičić i gosti
Galerija SANU, 16. decembar u 18 časova
Strahinji će se na sceni pridružiti pijanisti Davud Vesnić, Ognjen Milosavljević i Iva Vuković, klarinetista Vladimir Stanišić, fagotistkinja Milena Stanković i harfistkinja Irina Pejoska, koji će zajedno s njim oživeti duh Žoliveovih kompozicija kroz pažljivo osmišljen program. Koncert je prilika da se publika upozna sa stvaralaštvom ovog, u našoj sredini, retko izvođenog kompozitora.
Ovim povodom sam razgovarao sa Strahinjom Radoičićem o ideji i koncepciji ovog muzičkog događaja, koji obećava da će biti pravo muzičko iskustvo.
“Kod nas su ljudi malo upoznati sa muzikom Andrea Žolivea, te je koncert sa predavanjem o stvaralaštvu ovog kompozitora više nego sjajna prilika za sve da dobiju osnovne informacije koje će ih uvesti u sam koncert.”
Razgovor sa Strahinjom
Koncepcija koncerta
Zamisao koncerta je omaž Andreu Žoliveu, velikom francuskom kompozitoru. Koncert se održava povodom 50 godinja njegove smrti. Tačan datum godišnjice je 20. decembar, a koncert će biti održan u ponedeljak, 16. decembra Galeriji SANU u 18h. U okviru koncerta održaću i kraće predavanje koje ima za cilj da stvaralaštvo Žolivea približim publici. Činjenica je da su kod nas ljudi malo upoznati sa muzikom ovog kompozitora, te je ovakav način predstavljanja kompozitora više nego sjajna prilika za sve da dobiju osnovne informacije koje će ih uvesti u sam koncert.
Kada je u pitanju program koncerta, na repertoaru će se naći solistička i kamerna dela Žolivea, kao i Edgara Vareza, Olivijea Mesijana i Pol le Flema. To su kompozitori čije kompozicije zaista retko ili gotovo nikada ne srećemo na repertoarima koncerata u Srbiji.
Strahinja Radoičić, flauta
Fotografija: Janja BjelićŽoliveov portret - muzički kolaž
Specifičnost koncert ogleda se upravo u približavanju Žolivea publici. Ovo će biti neka vrsta muzičkog kolaža koji će u svojoj završnici kreirati Žoliveov portret. On će biti postavljen kao centralna ličnost i biće sagledan kroz svoju profesiju kompozitora koju okružuju njegovi savremenici Le Flem, Varez i Mesijan. Želeo sam da njegovoj muzici dam jednu širu sliku i kontekst vremena u kom je živeo i stvarao. Voleo bih da publika obrati pažnju na uticaj koji su njegovi profesori i savremenici imali na njega, ali i opet kako je razvio svoj jedinstveni muzički jezik.
Žolive u punom sjaju
Kad je u pitanju predavanje, publika će moći da čuje raznolik sadržaj vezan za Žolivea koji sam prikupio tokom poslednje tri godine koliko se i bavim istraživanjem stvaralaštva ovog kompozitora. Moja lična želja jeste ta da prikažem Žolivea u njegovom punom sjaju i da na neki način ponovo otkrijem zajedno sa publikom značajne kompozitore – baš kao što je bio i Žolive.
Andre Žolive
“Koncert će biti neka vrsta muzičkog kolaža koji će u svojoj završnici kreirati Žoliveov portret.”
Zapostavljenost francuskih kompozitora u našoj sredini
Što se tiče zapostavljenosti francuskih kompozitora, imam utisak da je to rezultat i geografije i politike. Uzmimo za primer Nemačku i Austriju. To su države koje su fizički bliže Srbiji i celom regionu, pa se u većoj meri oseća njihov uticaj na našu kulturu – kako kulturu u celini, tako i na muzičku kulturu. Iskreno bih voleo da se malo više priklonimo francuskim kompozitorima koji su, činjenica je, i dalje aktuelni u svetu muzike. Na taj način bismo mogli da razvijamo tehniku sviranja, ali i da ostvarimo drugačije estetske elemente muzike. Kada sam pomenuo tehniku sviranja, moram da istaknem da su iz ugla flautizma francuski kompozitori izuzetno značajni. Njihov značaj se ogleda pre svega u istorijskom razvoju francuske škole flautizma. Ona je i bila uslovljenja autorima koji su pisali za ovaj instrument.
“Žolive će biti postavljen kao centralna ličnost i biće sagledan kroz svoju profesiju kompozitora koju okružuju njegovi savremenici Le Flem, Varez i Mesijan.”
Studije u Parizu
Tokom svog školovanja u Parizu imao sam neverovatnu priliku da radim sa profesorkom Klod Lefevr, prvom flautom Pariske opere. Ona je jedan od malobrojnih preostalih flautista stare francuske škole i prenela mi je izuzetno mnogo znanja. Veliki je profesionalac, umetnik i čovek. Uvek je sa puno ljubavi i žara pristupala svima nama, kako bi nam prenela što više znanja. Tu podršku koju smo svi mi, njeni studenti, dobijali od nje uvek je bila neprocenjiva. Znala je da bude izuzetno zahtevna, ali uvek sa razlogom.
Neka vrsta zaokružene celine koja se desila je upravo moje školovanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Ljubiše Jovanovića, a potom i u Parizu. Štaviše, i sam prof. Ljubiša je proveo dosta vremena u Parizu, pa su sva znanja koja sam od njega dobio, dobila svoju potvrdu i svoj vrhunac upravo u Parizu.
Moram da kažem i da podvučem da je mogućnost da budeš okružen tolikom količinom umetničkog sadržaja - i ovde ne mislim samo na muziku - sjajna stvar za razvoj jednog mladog umetnika. Na svakom uglu postoji prilika za inspiraciju. Pariz je jedna od naših umetničkih meka i imao sam priliku da slušam najveće žive soliste, orkestre, ali i da pogledam mnoštvo predstava i posetim puno izložbi.
“U Parizu sam imao mogućnost da budem okružen velikom količinom umetničkog sadržaja - i ovde ne mislim samo na muziku - što je sjajna stvar za razvoj jednog mladog umetnika. ”
Andre Žolive - Alla rustica, za flautu i harfu
〰️
Andre Žolive - Alla rustica, za flautu i harfu 〰️
Program koncerta
Na programu koncerta naći će se Žoliveova dela Da tajna ostane, ćutaćemo do tišine, O ženo koja ne znaš da si nosila svet u sebi, Božole, Ptica, Koza, Krava, Da bi se obezbedili pregovarači i pregovori bili miroljubivi, Da dete koje će se roditi bude sin, Božićne pastve, Sonatina za flautu i klarinet i Alla rustica, ali i dela Pol le Flema (Po močvarama), Olivijea Mesijana (Pogled sina na sina) i Edgara Vareza (Density 21.5).
Strahinja Radoičić
Strahinja Radoičić (2000), završio je MŠ Dr Vojislav Vučković u klasi prof. Ivane Popović i uporedo Petu beogradsku gimnaziju. Nakon srednje škole, završava osnovne i master studije u klasi prof. Ljubiše Jovanovića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Svoje dalje usavršavanje nastavlja u Parizu u klasi prof. Klod Lefevr (solo flauta Pariske opere), gde je stekao umetničku diplomu (Diplôme Supérieur Concertiste). Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija i zaposlen je na FMU kao istraživač.
Usavršavao se na mnogobrojnim majstorskim kursevima renomiranih flautista, kao što su Petar-Lukas Graf, Trevor Vaj, Emaneul Paji, Jubin Kim, Vilijam Benet, Denis Burjakov, Karlos Brunel, Anais Benoa, Žulijet Urel, Pjer-Iv Arto i Karlos Brunel.
Nastupao je kao solista sa umetničkim ansamblom Stanislav Binički, simfonijskim orkestrom FMU i orkestrom festivala Insieme. Sarađivao je i sa dirigentom Arnom Arbeom i ansamblom Le Seuil Musical u Parizu. U više navrata je bio angažovan kao honorarni član Beogradske filharmonije.
Učestvovao je na mnogim festivalima kao što su BEMUS, BUNT, Multimod, Međunarodna tribina kompozitora, Mokranjčevi dani, Svetski flautistički festival u Ćingdau (Kina). Pohađao je letnju školu Vilijama Beneta u Londonu 2019. godine kao nosilac najviše stipendije.
Od strane Fakulteta muzičke umetnosti, dobio je nagrade iz fondova Branislava i Jakov Srejović i Bruno Brunza akademska ostvarenja.
Sa Irinom Pejoskom (harfa) i Nemanjom Adamovićem (viola) čini trio Agatos, koji je dobio nagradu Olivera Đurđević za najbolji kamerni ansambl na FMU 2019. godine.
Pored koncertne delatnosti, radio je i muziku za pozorišnu predstavu Melodija Edvarda Bonda u režiji Isidore Kulenović, koja se izvodila na scenama FDU, JDP, SNP i Vukovog teatra.
Andre Žolive
Andre Žolive bio je francuski kompozitor, najpoznatiji po svom interesovanju za akustiku i atonalnost, posebno na instrumentima koji su se koristili u davna vremena. Rođen je 1905. godine. Vrlo rano je upoznao horskog dirigenta Abea Teodasa koji ga je uveo u svet liturgijske muzike.
Muzika Andrea Žolivea ističe se originalnošću, kombinujući moderne harmonije s arhaičnim i ritualnim elementima, čime stvara jedinstven zvučni svet pun mističnosti i izražajnosti. Njegov opus za flautu, posebno, redefinisao je tehničke i interpretativne mogućnosti instrumenta, postavši ključni deo savremenog repertoara.
Sa 14 godina počeo je da uzima časove violončela kod čuvenog učitelja Luja Feijara, a već sa 15 godina napisao je balet. Godine 1920. upoznao je Pola Le Flema, muzičkog direktora koji je značajno uticao na njegovu karijeru. Godine 1921. primljen je kao student na École Normale d’instituteurs d’Auteuil, koju je završio 1924. Iste godine regrutovan je u vojsku, a po završetku vojne službe 1927. godine, počeo je da predaje u školi u Parizu, iako je i dalje bio posvećen muzičkom obrazovanju.
Pohađao je časove kontrapunkta i harmonije kod Pola Le Flema. Tokom ovog perioda razvio je ljubav prema atonalnoj muzici. Zahvaljujući Polovom mentorstvu, upoznao je Edgara Vareza i postao njegov jedini evropski učenik.
Godine 1936. osnovao je grupu La Jeune France (Mlada Francuska) zajedno sa kompozitorima Olivijeom Mesijanom, Danijelom-Lesurom i Ivom Bodrijem. Njegov san da piše muziku za pozorište ostvario se 1945. godine, kada je postao muzički direktor Comédie-Française. Tamo je komponovao muziku za dela Sofokla i Šekspira, stvorivši 14 kompozicija u svom prepoznatljivom francuskom stilu.
Tokom 1950-ih i 1960-ih godina stekao je visoko priznanje za koncerte na različitim instrumentima. Godine 1959. osnovao je Centar za francuski muzički humanizam u Eks-an-Provansu, a 1961. počeo je da predaje kompoziciju na Konzervatorijumu u Parizu. Preminuo je 20. decembra 1974. godine, pre nego što je završio svoju poslednju naručenu operu Neznani vojnik za Palatu Garnije.
Bonus video
〰️
Bonus video 〰️
Portret kompozitora Andrea Žolivea