Srboljub Dinić o velikom jubileju: Mocart i Čajkovski na Kolarcu povodom Dana Velike dvorane
Koncertom Hora i Simfonijskog orkestra RTS, uz šefa-dirigenta Srboljuba Dinića, 4. februara 2025. biće obeležen 93. rođendan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine. Tim povodom biće izvedeni Mocartov Rekvijem i Koncert za violinu i orkestar, D-dur, op. 35, Petra Iljiča Čajkovskog na kojem će kao solista nastupiti jedan od najčuvenijih violinista svoje generacije – Roman Simović.
Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Povodom 93. rođendana Velike dvorane biće izveden Mocartov Rekvijem, delo koje je popularnost steklo delimično i zbog tajanstvenošću obavijenoj legendi o njegovom nastanku. Violinista Roman Simović nastupiće kao solista u Koncertu za violinu Petra Iljiča Čajkovskog.
Ovim povodom razgovarao sam sa dirigentom Srboljubom Dinićem koji je govorio o izboru kompozicija, njegovom odnosu prema delima sa repertoara, kao i o saradnji sa Romanom Simovićem.
Srboljub Dinić, dirigentKako ste birali program za koncert povodom obeležavanja Dana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine?
Želeo sam da, sa jedne strane, imam vrhunskog umetnika za tako važan dan, što Roman Simović u svakom slučaju i jeste. Sarađujući sa njim već 9 godina i od svih koncerata koje sam sa njim radio, Koncert za violinu Čajkovskog je na mene ostavio najveći utisak. Sa druge strane, mišljenja sam da su kontrasti u programu izuzetno važni zbog fleksibilnosti i raznovrsnosti, kao i negovanja zvuka hora i orkestra. Mocartov Rekvijem je interpretativno, stilski i tonski izuzetno zahtevno delo ali potpuno drugačije od koncerta Čajkovskog. Mogućnosti koje pružaju hor i orkestar RTS-a zajedno sa dobrim solistima su velike i za to delo od velike važnosti. Mocart i Čajkovski su uz to i moji najomiljeniji kompozitori.
Možete li mi reći nešto o Vašem viđenju i interpretaciji Mocartovog Rekvijema? Šta za Vas čini ovu kompoziciju posebnom i koje izazove donosi izvođenje ovog monumentalnog dela sa SO i Horom RTS-a?
Pristupam Mocartovom Rekvijemu bez bilo kakvog pokušaja romantizovanja tog grandioznog dela. Jednostavnost i u isto vreme genijalnost Mocartove muzike (u ovom slučaju potpomognute i radom njegovog učenika Zismajera) zasniva se na jakim kontrastima između intimnih delova i gotovo epskih, monumentalnih delova gde agira hor. Stalno smenjivanje cantabile i parlando delova mora biti izraženo i kontrastirano do krajnjih granica. Izazovi su pre svega tonski, intonativni i dinamički. Ipak, jedan izazov je posebno izražen, a to je balansiranje volumena i boja zvuka svih izvođača.
Čajkovski je često smatran jednim od kompozitora čija je muzika najemotivnija. Kako pristupate njegovom Koncertu za violinu i orkestar u De-duru?
Muzika Čajkovskog jeste emotivna ali i sa puno ukusa. Ja ne volim preterano romantična i “divlja” izvođenja njegovih dela. U njegovoj muzici oseća se njegov ljudski senzibilitet kao i uticaj francuske kulture. Čajkovski poseduje neverovatan talenat za igru, a to pokazuju njegovi baleti. Tri veoma različita stava sa kombinacijom emotivnosti, nežnosti i divljeg tempa u poslednjem stavu su dokaz raznolikosti koju ovaj koncert nosi u sebi.
Roman Simović, violinaFotografija: romansimovic.comKako doživljavate saradnju sa istaknutim violinistom Romanom Simovićem kao solistom na ovom koncertu Čajkovskog?
Susreti sa Romanom na podijumu su pravi praznik za mene jer znam da je svako novo izvođenje i novi doživljaj. Violinista besprekorne tehnike, izuzetno lepog tona sa neverovatnim osećajem za frazu, jednom rečju umetnik svetskog nivoa. Pri svemu tome i jedan potpuno normalan čovek, što me je uvek kod njega fasciniralo.
Da li postoji nešto što biste posebno želeli da publika oseti dok bude slušala dela sa repertoara?
Naravno. U Mocartovom delu bih voleo da osete tu povezanost ovog izvanrednog dela sa božanskim sferama. Sa druge strane, bilo bi mi drago da ih sa koncertom Čajkovskog povedem u svet raskošnih muzeja, prirode i raskalašne igre.
Kao solisti u Mocartovom Rekvijumu nastupiće sopran Biljana Jovanović, mecosopran Ivana Srbljan, tenor Miloš Bulajić i bas Sava Vemić
Kako vidite značaj ovakvog programa za publiku u kontekstu obeležavanja jubileja Kolarčeve zadužbine?
Za mene je pre svega važno da publici za Dan Velike dvorane Kolarca predstavimo dva kapitalna dela, oba prigodna za akustiku ove “stare dame”, različitog žanra a istog nivoa kvaliteta. U isto vreme, želim da pokažem svoje ansamble u najboljem mogućem svetlu, kao i da predstavim publici divne soliste i svoje viđenje ovih dela za koje sam veoma vezan.
Nedavno ste na Beogradskom novogodišnjem koncertu SO i Hora RTS-a sa mnogobrojnim solistima svečano inaugurisani za novog šefa-dirigenta ova dva ansambla. Vaši dosadašnji nastupi su pokazali da nastojite da stvorite jedan novi zvuk ansambala i da se upustite zajedno sa njima u izazovne i zahtevne kompozicije klasičnog repertoara. Možete li mi otkriti kako planirate da, kao novi šef-dirigent, oblikujete buduće programe i koncertne sezone?
Simfonijski orkestar RTS-a se mora vratiti onome što mu na kraju krajeva i stoji u imenu – simfonijski zvuk i virtuoznost. Klasičan repertoar je pravi štihvort, moramo izvoditi kapitalna dela jer se time podiže tehnički i umetnički deo jednog ansamla. Sa horom su planirani i koncerti koji ponekad izlaze iz klasičnog repertoara ali unose novu svežinu u rad. Izuzetna mi je čast da u mojoj prvoj sezoni kao njihov šef radim i kreiram muziku sa ta dva ansambla i siguran sam da ćemo publici pruziti i poneke nezaboravne momente.