Virtuozni duo Trusov, Silvija Karedu i nova energija Simfonijskog orkestra RTS-a
Violinista Kiril Trusov i pijanistkinja Aleksandra Trusova priredili su maestralan koncert na ovogodišnjem Bemusu, izvodeći repertoar koji je u potpunosti osvetlio njihovu virtuoznost, muzikalnost i senzibilitet. Program je uključivao Bramsov Skerco u c-molu, Betovenovu Sonatu u Es-duru, op. 12, br. 3, Vitalijevu Čakonu u g-molu, Bramsovu Sonatu br. 3 u d-molu, op. 108, te Ciganske melodije Pabla de Sarasatea. Ovaj izbor dela predstavlja najviše domete violinističko-pijanističkog repertoara, pružajući prostor umetnicima da istaknu sve nijanse svoje izvođačke palete.
Kiril Trusov očarao je publiku elegancijom, besprekorno preciznom tehnikom i izuzetnim muzičkim osećajem, prelazeći od suptilnih melodija Betovenove Sonate i Vitalijeve Čakone do dinamičkih vrhunaca i tehničkih izazova u Bramsovim i Sarasateovim delima. Svirajući na legendarnoj Stradivarijevoj violini iz 1702. godine, na kojoj je Adolf Brodski premijerno izveo Violinski koncert Čajkovskog, Trusovljeva interpretacija poprimila je poseban, gotovo antički zvuk. Aleksandra Trusova pokazala je izuzetnu muzikalnost i tehničku veštinu, sa savršeno izbalansiranim pristupom klavirskim deonicama. U složenim teksturama Betovenove i Bramsove sonate briljirala je kontrolom i osećajem za boje, interpretirajući svaki ton s dubokom pažnjom i emocijom.
Duo Trusov ostavio je snažan utisak, demonstrirajući savršenu usklađenost i intuitivno muzičko reagovanje. Njihova izvođenja delovala su kao spoj dveju briljantnih umetničkih osobenosti, potvrđujući njihov status muzičara svetskog formata.
Koncert na kom su nastupili flautistkinja Silvija Karedu, Simfonijski orkestar RTS-a i dirigent Srba Dinić, izdvojio se kao jedan od ključnih događaja ovogodišnjeg Bemus-a. Poseban akcenat bio je na odnosu novog šefa dirigenta sa orkestrom, kvalitetu interpretacija, i briljantnoj izvedbi flautistkinje. Na repertoaru su bili Iberov Koncert za flautu i orkestar i monumentalna Štrausova Alpska simfonija – dela koja su donela osveženje našoj koncertnoj sceni.
Iberov koncert je, uprkos smanjenom orkestru, bogat teksturama, harmonski složen i tehnički zahtevan. Solistički deo je izuzetno složen, bilo u brzim pasažima spoljnih stavova ili u produženim, lirski intoniranim interludijumima evoktativnog drugog stava. Karedu je svojim solističkim nastupom oduševila publiku, pokazujući izuzetnu muzikalnost i tehničku virtuoznost. Njene fraze bile su prefinjeno oblikovane, a tonska raznolikost predstavljala je lekciju o izražajnim mogućnostima flaute.
Pod vođstvom Srbe Dinića, Simfonijski orkestar RTS-a je pokazao novu energiju, preciznost i sjajne interpretativne mogućnosti koje imaju njegovi članovi. Alpska simfonija, jedno od najzahtevnijih orkestarskih dela, izvedena je s velikom snagom i pažljivo uobličenim zvukom, dok je Iberov Koncert dobio dinamičnu i živahnu interpretaciju. Dinićevo dirigovanje bilo je jasno, stabilno, i odlično usklađeno sa orkestrom, uz besprekornu komunikaciju s muzičarima. Orkestar je demonstrirao koherentnost, posebno u ritmički složenim delovima (naročito u Iberovom Koncertu), dok je narativna moć Štrausove simfonije preneta kroz krupne i raskošne zvuke duvača i perkusija i narativnu gudačku sekciju.