Srpska muzika kroz istoriju (I) - horska muzika
Samostalno istraživanje srpske muzike može da bude izazovno. Postavlja se pitanje od koje kompozicije krenuti, i šta je sve neophodno slušati da bi se stekao uvid u bogatstvo srpske muzike.
Prva plejlista sadrži izbor od deset horskih kompozicija srpskih autora.
Srpska muzička baština je mnogo bogatija nego što se to na prvi pogled u javnosti može videti. Veliki broj kompozitora ostavio je neizbrisiv trag u istoriji, kako srpske tako i evropske muzike. Izazovi koji se nameću kada se govori o srpskim kompozitorima i njihovim delima jesu u prvom redu snimci njihovih kompozicija, a takođe i (ne)postojanje partitura do kojih je nekada vrlo teško doći jer su ili teško dostupne ili čak izgubljene.
Samostalno istraživanje srpske muzike zbog toga ume da bude izazovno. Postavlja se pitanje od koje kompozicije krenuti, i šta je sve neophodno slušati da bi se stekao uvid u bogatstvo naše muzike.
Naravno, načina za to je mnogo i svako će imati svoj pogled i izbor muzike koji bi predložio.
Odlučio sam da napravim nekoliko plejlista sa muzikom srpskih kompozitora. Plejliste će biti napravljene prema žanrovima. Počeću žanrom horske muzike zbog toga što je horska muzika među najzastupljenijim kompozicijama u srpskoj muzici. Dugo vremena ona je bila nosilac srpske muzičke kulture kroz rad velikog broja horskih ansambala – pomenimo samo Hor Radio televizije Srbije, Collegium Musicum, Hor 66 devojaka, Akademski hor Branko Krsmanović, Prvo beogradsko pevačko društvo – kao i kroz delatnost mnogobrojnih horskih festivala koji su se održavali (ili se još uvek održavaju) u Beogradu, Šapcu, Nišu, Novom Sadu. Istoriji horskog pevanja u Srbiji posvetiću se nekom drugom prilikom, a u ovom blogu predstaviću 10 horskih kompozicija od kojih može da se krene sa posvećenijim istraživanjem ovog žanra.
Josif Marinković - Proljetna zora za mešoviti hor
Josif Marinković je po mnogo čemu izuzetno važan kompozitor u srpskoj muzici, a naročito u periodu druge polovine 19. veka. Sa Marinkovićem srpska muzika prvi put dostiže – u oblasti vokalnih formi i nekih instrumentalnih dela – viši umetnički nivo. Istaknuti je predstavnik romantičarskog smera. Kada je horska muzika u pitanju, prepoznatljiv je po svojim Kolima, međutim, za ovaj izbor odabrana je kompozicija Proljetna zora iz 1899. godine koja je pisana za mešoviti hor. Ono što je u njenoj muzici zanimljivo jeste da dok je slušamo možemo da čujemo mladog Franca Šuberta, njegove horske kompozicije ili lidove u kojima je priroda glavni nosilac osećanja. Muzika Proljetne zore je poletna, laka, lirska, natopljena romantičarskom emotivnošću, sa originalnom melodijom – nasuprot u njegovom vremenu prisutnom tendencijom da se komponuje na narodne melodije – i bliska evropskom duhu prve polovine 19. veka. Štaviše, Marinković je srpsku horsku muziku približio evropskoj horskoj muzici uvođenjem forme hora u pratnji klavira – opet vrlo blisko Francu Šubertu.
Snimak kompozicije koju slušamo nastao je 1973. godine. Kompoziciju izvodi Hor Radio televizije Beograd pod dirigentskom upravom Borivoja Simića.
Stevan St. Mokranjac - Kozar za mešoviti hor
Neizostavni srpski kompozitor, Stevan St. Mokranjac, ostavio je iza sebe bisere srpske svetovne horske muzike – petnaest rukoveti i Primorske napjeve u kojima je pokazao svu svoju maštovitost aranžiranja narodnih pesama iz Srbije, Crne Gore, Kosova, Bosne i Hercegovine, Makedonije…, kao i kapitalna dela duhovne horske muzike Opelo i Liturgiju. U rukovetima Mokranjac je vodio računa o kompaktnosti glasova, motiva, harmonije i svaka sa sobom nosi sopstvenu lepotu. Iako ni sa jednom od ovih kompozicija nećete pogrešiti, ipak sam izabrao jednu drugu horsku numeru koja nosi naziv Kozar. Ovaj horski skerco, nastao 1904. godine, kratkog je trajanja i čini najviši umetnički domet Mokranjčevog stvaralaštva. Jedna od glavnih odlika ove kompozicije jeste ta što je Mokranjac, za razliku od rukoveti u kojima je koristio postojeće narodne melodije i vešto ih harmonizovao, iskoristio motive dveju narodnih pesama (Cigančica i Kraj Vardara stajaše) i slobodno ih razrađivao sa novim tekstom. Na taj način Mokranjac je pokazao svoju originalnu invenciju, formalnu jasnoću i melodijsku zanimljivost. Obratite pažnju na koji način glasovi međusobno komuniciraju i sve će biti jasno.
Kompoziciju slušamo u izvođenju Hora Radio televizije Beograd i dirigenta Mladena Jagušta.
Stevan Hristić - Jesen za mešoviti hor
Kompozitorski opus Stevana Hristića posvećen je prvenstveno muzičko-scenskim delima – u prvom redu baletu Ohridska legenda i operi Suton. Međutim, i pored toga jedno od najpopularnijih dela u srpskoj horskoj literaturi pripada upravo ovom kompozitoru. U pitanju je kompozicija Jesen koja je nastala 1910. godine za mešoviti hor. Napisana je na tekst istoimene pesme Vojislava Ilića Starijeg i u potpunosti prikazuje ovog kompozitora sa čisto lirske strane. Muzički tok kompozicije kao da pastelnim bojama boji jesenji pejzaž. I sa ovom kompozicijom ostajemo u domenu romantizma. Štaviše, dok slušamo ovo delo možemo da čujemo sličnost sa Proljetnom zorom Josifa Marinkovića i njihovu vezu u atmosferi sa Francom Šubertom.
Kompoziciju slušamo u izvođenju Hora Radio televizije Beograd i dirigenta Borivoja Simića.
Josip Slavenski - Voda zvira za mešoviti hor
Stvaralaštvo Josipa Slavenskog, srpsko-hrvatskog kompozitora, duboko je ukorenjeno sa njegovim rodnim tlom. Naime, Slavenski je rođen u Međimurju u Čakovcu, i odatle je crpeo svoje inspiracije za muziku koja je u određenom trenutku njegove popularnosti prevazišla nacionalne granice i često bila poznatija i priznatija u inostranstvu, nego u domovini. Opus ovog kompozitora je veoma raznovrstan i obiman, pa ću se njemu vrlo često vraćati u narednim blogovima.
Kada su u pitanju horske kompozicije, one su uglavnom pisane kao kratke minijature, ali veoma upečatljivo, sa mnogo muzičkih boja i inventivnosti. Izbor kompozicije Voda zvira za mešoviti hor pisane 1916. godine nije slučajan. Ovo delo bilo je i ostalo je jedno od njegovih najznačajnijih horskih radova. U muzičkom toku kompozicije upečatljiva je harmonska smelost i nekonvencionalna stilizacija međimurske narodne pesme. Ukoliko je uporedite sa drugim kompozicijama iz ovog bloga, razumećete njenu originalnost. Ukupan zvuk ovog dela meni je nasličniji sa impozantnim zvukom orgulja u nekoj velikoj katedrali.
Ludmila Frajt - Tužbalica za ženski hor
Ludmila Frajt je jedan od najoriginalnijih srpskih kompozitora. Njen opus je relativno mali, ali je specifičnost, u smislu ideje, izabranih tehničko-kompozicionih sredstava i emocionalnog dejstva, toliko unikatan, i to ne samo u okviru srpske muzike, već i na polju svetske muzičke scene. Prva je u srpskoj muzici komponovala elektronsku kompoziciju, Asteroidi, a bila je i prvi kompozitor koji je diplomirao sa simfonijom – Symphonia in Re – na Muzičkoj akademiji (danas Fakultet muzičke umetnosti) u Beogradu. Koju god kompoziciju Ludmile Frajt da pustite, nećete pogrešiti. Međutim, moram da istaknem da najznačajnija i najoriginalnija dela ove kompozitorke pripadaju onoj grupi u kojoj su korišćeni elementi stare tradicije balkanskog folklora. Ona je u njima pronalazila (ili je uspela da pronađe) avangardne kompozicione tehnike koje je koristila na sebi svojstven način. Upravo zbog toga predlažem horsku kompoziciju Tužbalica za ženski hor iz 1973. godine. U njoj je Ludmila bila inspirisana prastarim, paganskim običajima, kao što je – u slučaju ove kompozicije – oplakivanje mrtvih.
Kosta Manojlović - Sever duva za mešoviti hor
Kosta Manojlović je svoje stvaralaštvo gotovo isključivo posvetio vokaloj muzici, i to u prvom redu horskoj muzici. Osnivač je Muzičke akademije u Beogradu (danas Fakulteta muzičke umetnosti). Kada je u pitanju kompozitorski stil Koste Manojlovića, u središtu je njegovo interesovanje za nacionalni izraz. Zbog toga su mnogi njegovi horovi zasnovani na narodnim melodijama, a kada je u pitanju inventivnost, ona se ogleda u polifoniji glasova i posebnim harmonskim rešenjima u kojima kombinuje modalnost i hromatiku. Zbog svoje okrenutosti narodnoj muzici, smatra se nastavljačem rada Stevana Stojanovića Mokranjca. Izbor horske kompozicije pao je na delu Sever duva koje pripada zbirci horskih kompozicija objedinjenim pod naslovom Pesme zemlje Skenderbegove za mešoviti hor iz 1933. godine. Sever duva jedna je od najuspelijih Manojlovićevih horskih kompozicija. Počinje naizmeničnim upadima glasova u disonantnim sazvučjima sekundi koje oslikavaju burne nalete vetrova. Zatim sledi razgovor dvoje mladih u zimskom pejzažu planine. Na kraju se prolamaju gromki poklici i odzivi kao kada u planinama odjekuju ljudski povici.
Robert Tolinger - Crna noći za ženski hor i klavir
Usudiću se da u ovom izboru horske muzike načinim jedan malo radikalniji potez. Naime, osećam da bi trebalo predstaviti i horsko stvaralaštvo kompozitora koji je u Srbiju, konkretno u Kikindu (1880), pa u Šabac (1902), došao iz Češke. Njegova aktivnost dirigenta, kompozitora i nastavnika muzike u Srbiji s kraja 19. i s početka 20. veka bitna je za razvoj muzike u periodu vladavine Obrenovića i Karađorđevića. Doprineo je unapređenju klavirske literature, kompozicija za podučavanje sviranja ovog instrumenta, zatim violine i violončela. Kompozitorski opus Roberta Tolingera je uglavnom posvećen klaviru, violini i horskoj muzici, ali ima i mali broj orkestarskih i solo pesama, kamernih i scenskih dela i jednu operetu. Izbor kompozicije Crna noći za ženski hor i klavir predstavlja moje nastojanje da prikažem žanr hora sa klavirom koji je u Srbiji započeo Josif Marinković, a koji je prepoznao i Robert Tolinger. Ova kompozicija napisana je na tekst Jovana Jovanovića Zmaja, a klavirska partitura i deonica hora zajedno boje atmosferu pesme i žudnje mlade devojke za momkom. Kompoziciju na snimku izvodi Hor 66 devojaka iz Šapca pod dirigentskim vođstvom Branka Đurkovića.
Milenko Živković - Prizrenke za mešoviti hor
Milenko Žiković se kao stvaralac oslanja na nacionalni pravac u srpskoj muzici. On ostvaruje sintezu nekadašnje savremene ekspresije i duha nacionalnog melosa. U velikoj meri je svoje stvaralaštvo posvetio simfonijskoj muzici i scenskoj muzici, kao i kamernoj muzici i vokalnim delima. Ostaje u istoriji srpske muzike kao autor prve srpske dečije opere koja nosi naziv Dečija soba (1940) koja je komponovana na libreto Desanke Maksimović. U oblasti horske muzike napisao je pet horskih svita narodnih melodija. Za ovaj izbor odabrana je horska svita Prizrenke nastala 1934. godine na osnovu četiri odabrane pesme iz prizrenskog kraja. Prva pesma, Oblak se vije, teče u odmerenom muzičkom pokretu. Druga, Ajde, Kato, ima karakter skerca, a treća Bilbil mi poje ističe se jednostavnošću i nežnošću izraza.
Mirko Šouc - Zakleo se bumbar za dečiji hor
U ovom nizu horskih kompozicija neizostavno mesto zauzima Mirko Šouc, sprski kompozitor i džez muzičar koji je značajan deo svog stvaralaštva posvetio deci. Pišući horske kompozicije koje deca obožavaju da pevaju, on je ostao upisan u istoriju horske muzike kao kompozitor uz kog najmlađi stvaraju svoje prve utiske o muzici. I to uz veoma dopadljiva, melodična i muzikalna dela ovog žanra. Najpoznatije takvo delo jeste Zakleo se bumbar za dečiji hor uz koje su odrastale generacije dece.
Ljubica Marić - Tuga za đevojkom za muški hor
Inspiraciju za kompoziciju Tuga za đevojkom Ljubica Marić je uzela od Mokranjčeve horske muzike. Ipak, kao osnova za komponovanje ove kompozicije nije poslužila narodna melodija, već narodni tekst. Sama melodija je u duhu narodne muzike, a harmonija je bliska horskoj muzici Josipa Slavenskog. Premijerno je ovo delo izveo hor Obilić 1929. godine, kada se za nju ubrzo zaboravilo. Godine 2005. je ovu kompoziciju ponovo „otkrio“ dirigent Mladen Jagušt.