44. Novosadske muzičke svečanosti

Novosadske muzičke svečanosti (Nomus) biće održane po četrdeset i četvrti put u periodu od 18. do 26. oktobra tokom devet nomusovskih večeri. Celokupan program će se dešavati u novosadskoj Sinagogi, a organizatori najavljuju veoma uzbudljiv program.

Sa tradicijom dugom preko četrdeset godina i impozantnom listom najvećih srpskih i svetskih umetnika, ali i orkestara današnjice koji su na njemu svirali, Nomus danas važi za međunarodno središte odabrane i visokokvalitetne muzike koju izvode vrhunski izvođači. Organizatori festivala najavljuju da će i ovogodišnji festival biti mesto susreta čuvenih muzičara iz dvanaest zemalja Evrope i sveta, te da će ponuditi obilje raznovrsnih dela, formi i žanrova.

Program festivala

Izvor fotografije: Nomus

Festival svečano otvaraju 18. oktobra Željko Lučić (bariton) i Vojvođanski simfonijski orkestar kojima diriguje Gabrijel Bebešelja, gost iz Bukurešta i glavni dirigent Orkestra filharmonije Đeorđe Enesku. Na programu će se naći ciklusi pesama Franca Šuberta, Morisa Ravela i kamerno delo u orkestarskoj verziji Johanesa Bramsa.

Željko Lučić je jedan od vodećih operskih pevača današnjice, čija karijera traje gotovo tri decenije. Pevao je u njujorškom Metropolitenu, gde je nakon debija 2006. godine ostvario preko petnaest uloga (Rigoleto, Nabuko i Magbet). Na listi najprestižnijih operskih kuća u kojima je nastupao nalaze se i milanski Teatar Skala, Bečka opera i Kraljevska opera u Londonu, kao i Bavarska državna opera, Pariska opera, Nemačka opera u Berlinu, Kovent garden, Holandska opera, Teatar u Firenci i mnoge druge.

Kamerna muzika biće okosnica ovogodišnjeg Nomus-a

Roman Simović osmislio je dva lepa i zahtevna koncerta koja su nazvana Roman i prijatelji I i II u okviru kojih će ovaj vrsni violinista nastupiti sa svojim najbližim kolegama.

Roman Simović, violinista i koncert-majstor Londonskog simfonijskog orkestra, svojom briljantnom virtuoznošću i urođenom muzikalnošću osvojio je najznačajnije svetske scene.

Izvor fotografije: Nomus

Roman Simović osmislio je dva koncerta koja su nazvana Roman i prijatelji I i II u okviru kojih će ovaj vrsni violinista nastupiti sa svojim najbližim kolegama. U nedelju 20. oktobra sa njim će svirati violinista Daišin Kašimoto, violistkinja Milena Simović, violončelista Enriko Dindo i pijanista Enriko Pače, a koji će zajedno izvesti bisere kamerne muzike Sonatu za dve violine, op. 56 Sergeja Prokofjeva, Klavirski kvintet u g-molu, op. 57 Dmitrija Šostakoviča i Klavirski kvintet u f-molu, op. 14 Cezara Franka. Drugi koncert iz ovog ciklusa biće održan 22. oktobra, a u okviru njega će svirati pored Romana još i violistkinja Milena Simović, violončelista Dindo, pijanista Pače i violinistkinja Aleksandra Konunova i česlistkinja Monika Leskovar.

Konunova je inače dobitnica nagrada na nekoliko najznačajnijih violinskih takmičenja, poput Čajkovski u Moskvi i umetnica zadivljujuće i raskošne tehnike i širokog opsega boja i nijansi, dok je Monika Leskovar danas jedna od najtraženijih hrvatskih koncertnih solistkinja i muzičarka takođe izuzetnih kvaliteta i jedinstvenog tona. Oni će izvesti Tercet za dve violine i violu op. 74 Antonjina Dvoržaka, Gudački kvintet u C-duru, D. 956 Franca Šuberta i Klavirski kvintet br. 1 u c-molu, op. 1 mađarskog kompozitora Ernsta Dohnanjija.

Koncert U čast Foreu (21. oktobra), povodom sto godina od smrti znamenitog francuskog kompozitora Gabrijela Forea, osmislio je pijanista Erik le Saž. Ovog muzičara svetski mediji složno opisuju kao tipičanog i vrlo cenjenog predstavnika francuske pijanističke škole, ističući njegov suptilni zvuk, kristalnu jasnoću, urođeni osećaj za formu i poetsko fraziranje. Gabrijel Fore je, s druge strane, imao ključnu ulogu u obnovi francuske muzike u duhu tradicije, odnosno u uspostavljanju autohtonog francuskog stila kompozicije, očišćenog od nemačkih uticaja. Zajedno sa Erikom le Sažom sviraće i Daišin Kašimoto (violinista), Liz Berto (viola) i Cvi Pleser (violončelo).

Marija Pomjanovska, umetnica koja svira instrument bilogarska suka i dirigent Karoj Kisjel zajedno sa vokalnim ansambom Simultaneo, donose ovogodišnjem Nomus-u novi, sveži i u Srbiji neotkriveni zvuk tradicionalnog instrumenta biologarske suke.

Marija Pomjanovska, umetnica koja svira instrument bilogarska suka i dirigent Karoj Kisjel zajedno sa vokalnim ansambom Simultaneo, donose ovogodišnjem Nomus-u novi, sveži i u Srbiji neotkriveni zvuk tradicionalnog instrumenta biologarske suke na koncertu 19. oktobra. Program je inicirao, pokrenuo i osmislio dirigent Kisjel da bi ovaj tradicionalni instrument predstavio publici u kontekstu viđenja savremenih stvaralaca. Tako su pozvani kompozitori iz Poljske, Srbije i Letonije – Ana Roclavska Musjalčik, Aleksandra Vrebalov i Ugis Praulinjš da napišu dela za suku i vokalni oktet, a kroz njihovu kreativnost i inspirativne kompozicije, pokazalo se da ovaj nedavno rekonstruisni instrument ima mnogo toga neistraženog, neobičnog i lepog da daruje današnjem radoznalom slušaocu.

Kvartet Balanesku i violinista Lajko Feliks nastupiće 23. oktobra i svojim nastupom će doneti stilski sasvim različite muzičare koji su zajednički stvorili jedinstveni stil izvođenja i muzike. Ovaj kvartet je bliži bendu nego klasičnom gudačkom kvarteti, a njegovi nastupi su poznati po čistoj, prirodnoj, snažnoj energiji i dinamici. Kvartet čine Aleksander Balanesku, Džejms Šenton, Helen Kaminga i Nikolas Holand. Lajko Feliks je neobičan, talentovan, svestran muzičar koji sledi svoj, autentičan put i stil u muziciranju, improvizaciji i komponovanju, često kreirani iz suprotnosti, retko spojivih melodijskih i ritmičkih elemenata. Lajko za sebe kaže da svira sve – folk, klasiku, rok, bluz, džez i improvizovane melodije. I on, kao i Aleksandar Balanesku ne pravi razliku između muzičkih stilova i trendova. 

Akordeonistkinja Ksenija Sidorova i Beogradska filharmonija će, predvođeni dirigentom Gabrijlom Felcom, nastupiti u četvrtak 24. oktobra, sa izuzetno zanimljivim programom savremenih i klasičnih kompozitora – Amilkare Poinkijeli (Ples svatova, odlomak iz opere Đokonda), Dobrinka Tabakova (Horizonti, za harmoniku i orkestar), Fazil Saj (Tri balade, za harmoniku i orkestar) i Volfgang Amadeus Mocart (Simfonija br. 41 u C-duru, K. 551). Ksenija Sidorova sarađuje s vodećim svetskim orkestrima, kao što su Minhenska filharmonija, Orksetar Tonhalea iz Ciriha, Liverpulska filharmonija, Simfonijski orkestar Bi-Bi-Sija, Nacionalni orkestar Francuske, Kraljevski orkestar Koncertgebaua i Tirolski simfonijski orkestar iz Insbruka, simfonijski orkestri iz Atlante i Sinsinatija i brojni drugi. Najčešće je svirala pod palicom sjajnih dirigenata, kao što su Paavo Jarvi, Vasilij Petrenko, Tomas Hengelbrok  Kšištof Urbanjski , Kristijan Rajf i Nil Venditi.

Hor Radio-televizije Srbije će 25. oktobra izvesti Liturgiju op. 41 ruskog kompozitora Pavela Česnokova, pod dirigentskim vođstvo sjajnog ruskog dirigenta Vladimira Gorbika.

Svečano zatvaranje festivala

Ovogodišnji Nomus zatvara rusko-jermenska pijanistkinja Eva Gevorgjan zajedno sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom i jermenskim dirigentom Sergejm Smbatjanom.

Izvor fotografije: Vojvođanski simfonijski orkestar

Ovogodišnji Nomus zatvara rusko-jermenska pijanistkinja Eva Gevorgjan zajedno sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom i jermenskim dirigentom Sergejm Smbatjanom. Na završnom koncertu biće izvedeno jedno od najpopularnijih dela celokupne muzičke literature jednog od najvećih ruskih kompozitora svih vremena Treći klavirski koncert, Sergeja Rahmanjinova.

Eva Gevorgjan, iako ima samo dvadeset godina, ona ima impozantnu karijeru.

Eva Gevorgjan, iako ima samo dvadeset godina, ona ima impozantnu karijeru. U impresivnom nizu brojnih eminentnih orkestara s kojima je nastupala nalazi se i sedamdesetak renomiranih dirigenata s kojima je muzicirala, od kojih su oni najveći Gergijev, Petrenko, Topčjan, Spivakov, Sladkovski, Librajh, Foster, Parizoto, Marioti, Cimerman, Tigran Haknazarjan, Dmitrij Jurosvki. Sergej Smbatjan, umetnički direktor i glavni dirigent Državnog simfonijskog orkestra Jermenije i glavni dirigent Filharmonije Malte, a u tekućoj sezoni i glavni gost dirigent Berlinskih simfoničara. Ovaj umetnik je inače poznat u svetu kao agilan popularizator klasične muzike. Među njegovim posebnim i neobičnim poduhvatima izdvajaju se projekti s Džonom Malkovičem, kao i saradnje sa svetski poznatim kompozitorima, poput Kšištofa Pendereckog, Tigrana Mansurjana, Arva Perta, Gije Kančelija i mnogih drugih autora.

Program festivala

Previous
Previous

33. Međunarodna tribina kompozitora

Next
Next

Prvo izdanje Ethno muzičkog kampa u Srbiji