Strasna sedmica Maksimilijana Štajnberga: Studijski koncert Hora RTS-a i Hora Kolibrija pod dirigentskom palicom Hadži Jakova Milutinovića
Hor Radio-televizije Srbije priprema u svojoj jubilarnoj, 85. godini od osnivanja, ekskluzivni studijski koncert u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u petak, 22. novembra 2024. godine u 19.30 časova. U izvođenju Strasne sedmice Maksimilijana Štajnberga Horu RTS-a će se pridužiti i hor Kolibri kojima će dirigovati Hadži Jakov Milutinović.
Studijski koncert koncipiran je kao javno televizijsko i radijsko snimanje sa publikom.
Fotografija: Muzička produkcija RTS-aStrasna sedmica, op. 13 Maksimilijana Štajnberga
Strasna sedmica Maksimilijana Štajnberga komponovana je između 1921. i 1923. godine sa podnaslovom Zasnovano na starim crkvenim pojanjima. Ovo je jedino poznato duhovno horsko delo ovog kompozitora, pri čemu se deset od jedanaest stavova oslanja na tematski materijal iz standardne knjige pojačkih melodija (Obikhod) Ruske pravoslavne crkve.
Delo je nastalo u Petrogradu tokom burnih godina Boljševičke revolucije i građanskog rata, u vremenu kada se već osećao pritisak na crkvu i kada je hapšenje sveštenstva, umetnika, intelektualaca i običnih vernika bilo uobičajena pojava. Čak je i Štajnbergov najbolji prijatelj, Vladimir Rimski-Korsakov, profesionalni violinista, bio uhapšen. Nedugo nakon što je delo završeno, boljševički kulturni komesari su zabranili izvođenje duhovne muzike.
“Danas sam od Klimova saznao da je sva duhovna muzika zabranjena, osim dva klasična dela. To znači da nema nade da se Strasna sedmica čuje… nove vrednosti još nisu stvorene, dok se stare poništavaju. ”
Razgovor sa dirigentom Hadži Jakovom Milutinovićem
Fotografija: Muzička produkcija RTS/Nebojša Babić“Kompoziciju karakteriše specifična ritmičnost i melodika, koja se, određenim delom svog postojanja, razvijala nezavisno od muzike zapadne Evrope toga perioda, što je čini krajnje uzbudljivim gradivnim elementom horske fakture.”
Izbor Strasne sedmice za studijsko izvođenje
Strasna sedmica op. 13 Maksimilijana Štajnberga nastaje u periodu između 1921. i 1923. godine, što je čini poslednjim kapitalnim delom ruske crkvene muzike pred uvođenje sovjetske cenzure. U želji da se sama partitura očuva, ona biva preneta iz Rusije, a svoje prvo štampano izdanje doživljava tek 1927. u Parizu. Trag joj se potom gubi skoro jedan vek, sve do 2014. godine, kada je čuveni ansambl Kapela Romana premijerno izvodi i studijski snima.
U nastupajućem periodu, Strasna sedmica našla se na repertoaru značajnih profesionalnih horskih ansambala širom sveta. S obzirom na to da Hor RTS-a, kroz svoje osamdesetpetogodišnje trajanje, kao jednu od svojih najznačajnijih delatnosti ima svojevrsnu edukaciju srpske horske publike, smatrali smo da je jubilarna sezona Hora idealna prilika da se srpska publika, po prvi put, susretne sa integralnim izvođenjem ovog kapitalnog dela.
Maksimilijan Štajnberg
Akademski i profesionalni naslednik Nikolaja Rimskog-Korsakova kog je on lično preporučio da predaje klasu orkestracije na Konzervatorijumu i poverio mu orkestraciju nekoliko svojih kompozicija i uređivanje udžbenika nakon smrti.Muzičke specifičnosti dela
Čak deset od jedanaest stavova Strasne sedmice zasnovani su na melodijskim obrascima koji pripadaju drevnoj ruskoj crkvenoj muzičkoj praksi. Pomenuti muzički predlošci kojima se Maksimilijan Štajnberg služi, iako zasnovani na izvesnom uticaju starijih crkvenih muzičkih praksi, karakteriše specifična ritmičnost i melodika. Ona se određenim delom svog postojanja razvijala nezavisno od muzike zapadne Evrope toga perioda, što je čini krajnje uzbudljivim gradivnim elementom horske fakture.
Svakako da Štajnberg nije prvi kompozitor koji se služio drevnim ruskim napevima. Autori, među kojima su Čajkovski, Česnokov, Grečaninov i Rahmanjinov, zasnovali su neka od svojih najznačajnijih horskih dela upravo na ovoj drevnoj muzičkoj tradiciji. Međutim, izvesno je da je Štajnberg kompozitorskim postupkom otišao korak dalje u kontekstu tretmana hora, horske orkestracije i poimanja fakture.
Muzički uzori Štajnberga za komponovanje Strasne sedmice
Značajan uticaj Rimskog-Korsakova u ovom delu može se uočiti u tretmanu i stilizaciji nacionalnih elemenata i folklora, u ovom slučaju crkvenog. Sa druge strane, na Štajnberga i njegovu partituru značajan uticaj ostvaruju autori takozvane Nove ruske horske škole, među kojima se ističu Aleksandar Grečaninov i njegovo delo Strasna sedmica, kao i Sergej Rahmanjinov i njegovo Svenoćno bdenije.
Uticaj Grečaninova možemo uočiti, pre svega, na strukturno-formalnom planu i u odabiru himnografskih elemenata. Sa druge strane, Svenoćno bdenije Rahmanjinova, kao svojevrsna prekretnica u celokupnoj svetskoj horskoj literaturi, poslužilo je kao primer Štajnbergu u tretmanu drevnih napeva, ali i pri proširenom shvatanju i tretiranju horske fakture.
Rad sa Horom RTS-a i horom Kolibri
Sa Horom RTS-a sarađujem više od četiri godine na mestu asistenta dirigenta i pevača, ali sam imao priliku i da ostvarim više koncertnih nastupa u ulozi dirigenta.
Rad sa jedinim profesionalnim horskim ansamblom ovog tipa u našoj zemlji predstavlja posebnu radost i čast za svakog dirigenta, a pogotvu za jednog mladog dirigenta. Kroz naš zajednički svakodnevni rad često se nameće utisak da ne stojim samo pred današnjom generacijom pevača, već da kroz njih, na jedan specifičan način, žive i svi veliki dirigenti, kompozitori i pevači koji su sebe utkali u poštovanja vrednu osamdesetpetogodišnju kontinuiranu tradiciju ansambla.
Hor Radio-televizije Srbije
Fotografija: Muzička produkcija RTS-aVažno je istaći učešće hora Kolibri koji će se na ovom koncertu, u ulozi gosta, predstaviti ciklusom Četiri himne za Strasnu sedmicu koju sam prema melografskim zapisima Branka Cvejića i kompozicijama Stevana Mokranjca, kompozitorski adaptirao za ovu priliku.
Ciklus je zasnovan na melodijskim obrascima koji pripadaju tradiciji srpskog crkvenog narodnog pojanja. Ovim postupkom želeli smo da ostvarimo svojevrsnu koncertnu komparaciju dveju tradicija- srpske i ruske u eklisiološkom kontekstu liturgike Strasne sedmice.
Hor Kolibri
Fotografija: Muzička produkcija RTS-aHor Kolibri priprema njihova dirigentkinja Ljiljana Ranđelović, koja će i dirigovati na samom koncertu. Rad sa ova dva najrenomiranija srpska horska ansambla predstavlja posebno profesionalno iskustvo, a dirigentski cilj je okupiti sve pevače oko iste muzičke misli, u skladu sa ličnim karakteristikama oba ansambla.
Televizijsko i studijsko snimanje koncerta kao svedočanstvo događaja
Svakako da je trenutak interpretacije jedinstveni umetnički čin koji svojom kompleksnošću predstavlja jedan od osnovnih motiva izlaska iz interpretatorske intime i predstavljanja produkta pripremnog procesa. Poseban raritet ovog koncerta je to što će delo biti izvedeno u crkvi, na mestu kome ono izvorno pripada, što samom interpretatorskom trenutku daje posebnu dimenziju. Snimanje tih trenutaka pred izvođače postavlja specifičnu odgovornost, ali i motivaciju, s obzirom na to da će snimak ostati kao svojevrsno svedočanstvo.
Tehnička realizacija samog koncerta i snimanja je na izuzetno zahtevnom nivou, te je Muzička produkcija RTS-a bila prinuđena da ograniči broj posetilaca samog koncerta. Pozivam publiku da se putem instagram naloga Muzičke produkcije RTS-a prijavi za nagradnu igru u kojoj će biti dodeljeno trideset puta po dve ulaznice za ovaj događaj.
Duhovna muzika kao dominantni žanr Jakovljevog dirigentskog i kompozitorskog rada
Duhovna muzika žanr je sa kojim se susrećem u svom najranijem uzrastu, te je samim tim u velikoj meri uticala na formiranje moje muzičke ličnosti. U interpretatorskom i stvaralačkom kontekstu posebno me inspiriše primena novih kompozitorskih postupaka u prostoru, predanjem ustanovljene, crkvene estetike. Iz tog razloga na repertoarima koje izvodim mogu se često naći dela autora pravoslavne crkvene muzike 20. veka, dok i u svojim autorskim kompozicijama pribegavam pomenutim principima.
Duhovna muzika, kao jedan od najdugovečnijih muzičkih žanrova kome pripadaju neki od najviših umetničkih dometa celokupne svetske literature, karakterističnim elementima duhovnosti i transcendentnosti tradicije kojoj pripada, inspirisala je veliki broj muzičkih umetnika kroz istorijski razvoj muzike. Sa identičnim razlozima nalazi posebno mesto i u mom radu.