Koncert Mitovi slobode i sjajni umetnici Dušan Joksić (violina) i Aleksandar Raos (klavir)
Koncert Mitovi slobode održan 28. maja 2022. godine u organizaciji TekiArt-a u Hrišćansko adventističkoj crkvi u Beogradu, imao je intenciju da pokrene vitalno pitanje slobode i njenog značenja u muzici, kao i njene veze sa čovekom-stvaraocem, pa i čovekom-slušaocem. Na koncertu su nastupili sjajni mladi umetnici Dušan Joksić (violina) i Aleksandar Raos (klavir), koje u poslednje vreme publika u Srbiji sve češće može da čuje.
Program koncerta sastojao se od pet kompozicija koje su pisane za violinu i klavir, a koje prave presek razvoja ovog žanra u delima Franca Jozefa Hajdna (Sonata za klavir i violinu u Ge-duru, Hob. XV: 32), Franca Šuberta (Sonata za violinu i klavir br. 3 u ge-molu, op. 137, D. 408), Karola Šimanovskog (Mitovi, za violinu i klavir, op. 30), Paula Hindemita (Sonata za violinu i klavir br. 1 u Es-duru, op. 11) i Igora Andića (Taraf de Haidouks). Program nije bio postavljen hronološki, kako je ovde navedeno, već se u njegovom koncipiranju težilo ka uspostavljanju dramaturškog luka koji se dinamizirao počevši od Hajdna, preko Igora Andrića, Hindemita, Šuberta, dostižući muzički vrhunac u delu Karola Šimanovskog.
Sonata za klavir i violinu u Ge-duru Franca Jozefa Hajdna smatra se jedinim originalnim delom ovog kompozitora u ovom žanru, budući da su manuskripti preostalih sonata sa nedovoljnom sigurnošću njemu pripisivani. Andrićeva kompozicija Taraf de Haidouks, vezirova muzika za violinu i klavir, nastala je 2016. godine u originalu za violinu i čembalo. U ovom delu je kompozitor bio inspirisan folklornom muzikom, konkretnije istoimenim romskim orkestrom iz Rumunije koji izvodi narodnu muziku. Muzika ove kompozicije stoji na razmeđi narodnog duha i savremenog zvuka, a kompozitor je veoma uspešno oblikuje u sopstveni stvaralački izraz blizak Beli Bartoku. Muzika je ritmički veoma bogata, a virtuozna deonica violine stoji kao pandan kvazi baroknoj praksi baso-kontinua u deonici klavira, odnosno čembala. Sonata Paula Hindemita prva je u nizu od šest sonata za violinu i klavir koje pripradaju opusu 11. Komponovanje je započeo 1918. godine dok je služio u nemačkoj vojsci na Zapadnom frontu. U svim sonatama iz opusa 11 u muzici se čuje prelazak sa poznatih zvukova romantičarske muzike kasnog devetnaestog veka u nešto mnogo pikantnije i objektivnije. Koncipirana kao dvostavačno delo, ova sonata u svom prvom stavu (Frisch/Sveže) beleži živahnu atmosferu, ritmički koncipiranu u svojim spoljnim delovima, sa lirskom centralnom epizodom. Drugi stav (In Zetimass eines langsamen, fierlichen Tanzes/U tempu laganog, svečanog plesa) je spor, svečani ples, ozbiljnog, pa čak i pomalo sablasnog karaktera kog prati neobična atmosfera bliska Feručiju Buzoniju.
Šubertova Sonata za violinu i klavir br. 3 komponovana je 1816. godine i bliska je svetu poznih sonata Volfganga Amadeusa Mocarta. Pisana u molskom rodu, Šubert je sebi dao priliku da pokaže svoj talenat za dramu i melodiju voline koja može da se poredi sa melodijom solo pesme Vilinski kralj. Poslednje delo na repertoaru, Mitovi Šimanovskog, nastalo je 1915. godine. Mitovi se sastoje od tri programski koncipirana stava, tri programske minijature (La fontaine d’Arethuse, Narcisse, Dryades et Pan), koje su inspirisane Grčkom mitologijom (nimfom Aretus koja se pretvara u potok, Narcisom koji se pretvara u cvet i Panom koji svira svoju frulu), kompozitorovim putovanjima u Siciliju i Severnu Afriku i impresionističkom muzikom. U muzičkom toku ovo delo sadrži izuzetne zahteve i u deonici violine i u deonici klavira.
Jasno je da se program sastoji iz veoma kompleksnih i, za jedan koncert, izazovnih kompozicija. Violinista Dušan Joksić i pijanista Aleksandar Raos, obojica studenti solističkih doktorskih studija u Hamburgu sa bogatim umetničkim biografijama koje uključuju mnogobrojne nastupe u inostranstvu, ostvarili su zavidan izvođački nivo. Odnos ova dva umetnika je u svim izvedenim delima bio na visokom nivou i to tako da se njihovi razgovori instrumentima nastavljaju, prepliću, neprekidajući dinamičke nijanse i fraze koje su uvek muzikalno izvajane. U njihovim interpretacijama čuli su se kontrasti između kompozicija: istaknuta je Šubertova liričnosti, Hajdnov klasični duh, impresionistički izraz Šimanovskog. Iako vrhunac svakako čine ”Mitovi” Šimanovskog u kom su se impresionističke nijanse oba instrumenta smenjivala tokom trajanja sva tri stava, postepena muzička gradacija od prve do poslednje kompozicije pažljivo je dinamizirana uz sve stilske, tehničke i muzičke zahteve koje sama dela stavljaju pred umetnike. Virtuozitet i muzikalnost pijaniste Aleksandra Raosa je besprekorna i u službi svake kompozicije. Aleksandar Raos je pažljivo slušao i korespondirao sa violinistom Dušanom Joksićem čija interpretacija može da bude i nežna i mistična i intimna, ali i ekspresivna, a svakako muzikalna.
Vraćajući se na početak teksta, a u kontekstu naziva koncerta Mitovi slobode, postavlja se pitanje na koji način su kompozicije pružile odgovor na postavljeno pitanje odnosa umetnika, slušaoca i slobode. Dela koja su bila na repertoaru uglavnom čine otklon u odnosu na vreme u kom su nastala i, na neki način, kompozitori uz pomoć njih traže svoj novi zvuk ili muzički put. Umetnici koji su izveli pomenute kompozicije, Dušan Joksić i Aleksandar Raos, kroz njih simbolično prenose mitove slobode iz prošlosti na savremeno doba kom smo svi svedoci.