Mali dimničar - Hajde da napravimo operu Bendžamina Britna
Muzičko opersko teatarska organizacija je za početak svoje sezone 2022/2023. godine realizovala produkciju dečije opere britanskog kompozitora Bendžamina Britna Mali dimničar (Hajde da napravimo operu). Prva premijera opere održana je 23. septembra 2022. godine, a druga sutradan, pa je ovaj tekst nastao na osnovu prve premijere kojoj sam prisustvovao.
Nakon uspešne produkcije prve srpske dečije opere Dečija soba Milenka Živkovića, koja je svoju premijeru doživela u oktobru mesecu 2021. godine, čini se da najmlađa publika zahvaljujući MOTO-u polako dobija mogućnost da se sa žanrom opere upoznaje kroz edukativne i njihovom uzrastu prilagođene kompozicije. Treba ostati dosledan tome.
Opera Mali dimničar Bendžamina Britna se sastoji iz tri scene. Ona zapravo predstavlja drugi deo scenskog dela kom prethodi segment naslovljen Hajde da napravimo operu. U ovom segmentu glumci stvaraju i uvežbavaju operu Mali dimničar zajedno sa dirigentom i rediteljem. Zamišljen kao uvod i demistifikacija žanra opere, ovaj segment pruža mogućnost publici da zajedno sa pevačima na sceni nauče Pesmu publike, koja se peva u toku same opere, i u čijem izvođenju publika može da učestvuje. Učenje pesme je izostalo u produkciji MOTO-a, ali tim postupkom nije narušena koncepcija.
Opera Mali dimničar ima trinaest likova, a to su Crni Bob, gazda dimničar (Tamaš Kiš), Klem, asistent (Mladen Prodan), Sem, njihov pomoćnik (Tamara Mitrović), gospođa Beget, kućepaziteljka (Biljana Jovanović), Julija Bruk (Olivera Krivokuća), Klej Bruk (Katarina Mihailović), Sofija Bruk (Tatjana Obradović), Rouen, kućna pomoćnica (Ana Gvozdenović), Džoni Krom (Jana Jovanović), Hjui Krom (Ana Bosert), Tina Krom (Vasilisa Pjevović), Tom, kočijaš (Matija Arnautović) i Alfred (Dušan Dakić). Dogodovštine ovih likova uspostavljene su oko Sema, mladog dimničara koji ne želi da radi taj posao. U pomoć mu pristižu deca koja ga slučajno pronalaze zarobljenog u dimnjaku i uz pomoć kućepaziteljke gospođe Beget, pomažu mu da pobegne od posla koji ne voli.
Generalan utisak u vezi sa interpretacijom pomenutih, uglavnom mladih umetnika je pozitivan. Svi su se veoma dobro pripremili za svoje uloge i vokalno i u kontekstu glume, pa je praćenje događaja i slušanje divnih melodije koje je Britn komponovao bilo zaista za uživanje. Vrlo je važno pomenuti sjajan prevod libreta sa engleskog na srpski jezik koji je načinio Đorđe Kosić, a koji je u potpunosti ispratio melodiku i logiku rime. Budući da je prevod veoma dobro načinjen, to je pomoglo da dramaturgija opere i melodijske linije konstantno teku i da ni u jednom trenutku pevani tekst ne zasmeta slušaocu.
Scenografija i kostimi koje potpisuje Tanja Žiropađa su u potpunosti na dostojanstven način doprineli da opera ima svež i živopisan vizuelni identitet. Scena Malog pozorišta Duško Radović je iskorišćena u potpunosti i na adekvatan način koji je pomogao da se dinamika opere ni u jednom trenutku ne naruši.
Orkestar je sastavljen iz gudačkog kvarteta (Jovana Mijin, Jelisaveta Zorić – violine; Marta Petrović – viola; Nebojša Janković – violončelo), klavira (Dragana Anđelić Bunjac i Marko Bogdanović) i udaraljki (Anastasija Redžić i Nikola Veličković). Muzika opere je komična, prozračna i prepuna boja. U odnosu sa melodijama koje izvode solisti, orkestar dolazi kao potpora koja čini da čitav muzički deo bude pevljiv i pristupačan mlađoj publici kojoj je samo delo i namenjeno. Orkestar je zvučao veoma dobro i doprineo je sjajnoj interpretaciji opere.
Dirigent Milan Nedeljković i reditelj opere Natalija Stanković su zajednički uradili odličan posao. Svako iz svog domena doprineo je da se svi elementi opere precizno interpretiraju, da sve bude skladno i komično i da i pevači i muzičari u orkestru budu veoma dobri.
Opera Dečija soba Milenka Živkovića je nakon premijere imala nekoliko izvođenja kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti. Najskorije izvođenje desilo se u septembru mesecu ove godine u okviru Mokranjčevih dana. Čini se da to pokazuje da publika u Srbiji voli nova dela, a posebno kada se radi o nečemu što je namenjeno najmlađoj publici. Voleo bih i da Mali dimničar ima mnogo izvođenja i da pronađe svoju publiku, kao i to da MOTO i dalje nastavi da pronalazi i postavlja dečije opere koje su neophodne srpskoj muzičkoj sceni.