Verdijev Falstaf u Narodnom pozorištu
Iako je završna poruka Verdijevog Fasltafa ta da smo svi, i mi u publici i likovi na sceni, prevareni, ipak u četvrtak, 30. juna 2023. godine u Narodnom pozorištu to nije bio slučaj. Ono što je sigurno jeste da se to veče desilo nešto što je na tri sata izmestilo publiku u neki drugi univerzum. Na sceni su se našli vrhunci umetnici različitih generacija koji su prikazali kako bi operska scena u Srbiji mogla da izgleda, kada bismo njih mogli da slušamo redovno u Narodnom pozorištu. Nebojša Babić, Katarina Jovanović, Vesna Đurković, Sanja Anastasia, Dragana Popović i Siniša Radin briljirali su tumačeći Šekspirove likove u ovoj Verdijevoj operi.
Verdijev Falstaf zasnovan je na komičnim komadima Vilijama Šekspira, pre svega Vesele žene Vindzora. Falstaf priča priču o ser Džonu Falstafu, duhovitom liku koji pokušava da zavede dve udate žene radi finansijske dobiti. Međutim, žene, Alis Ford i Meg Pejdž, lukavo planiraju da razotkriju Falstafove namere i da mu održe lekciju. Opera istražuje teme ljubavi, prevare i ljudske gluposti. Falstaf sadrži zamršene ansambl scene, uključujući i čuveno finale u kom se svi likovi okupljaju u urnebesnom i haotičnom zaključku.
Tokom trajanja opere moglo se primetiti da režija i scenografija nisu u velikoj meri odgovorili na zadatke koje postavlja sama opera. Nebojša Bradić, reditelj, nije u potpunosti uspeo da od komične opere zaista napravi komičnu operu. Iako su razigrane dame imale svoje šaljive, živahne trenutke, vremenski tok opere je bio statičan, usporavajući na taj način protok radnje, koja, doduše, ni u samom libretu a ni u Verdijevoj muzici nije dostigla široku paletu. To se naročito primetilo u samoj završnici opere, sa horom i solistima, u kojoj je na sceni nastala velika gužva u kojoj se nije moglo propratiti gde je ko, ko što peva, ko je glavni lik, a ko nije i sl. Scenografija, koju potpisuju Geroslav Zarić i Vladislava Munić Kanington, je pojednostavljena i svedena na dve strane – krčmu i Fordovu kuću – čime je postignuto to da se radnja dodatno ne usporava scenskim promenama i da rotacija scene bude dominantni faktor.
Ipak, pevači su svojom magijom doprineli da se slušalac u potpunosti prepusti njihovim vokalnim vragolijama. Nebojša Babić, Falstaf, je od samog početka do kraja ostao dosledno sjajan u interpretaciji i kreiranju lika koji žudi da pronađe lakovernu damu koja će mu doneti preko potreban novac. Katarina Jovanović, Alisa Ford, je bila beskrajno simpatična, ubedljiva i komična u svojoj scenskoj pojavi, a vokalno besprekorna uz divne i muzikalne tonske valere koje je stvorila svojom interpretacijom. Vesna Đurković, Naneta, uz ogroman talent i mekan, lirski glas, stvara magiju. Sanja Anastasia, Gazdarica Kvikli i Dragana Popović, Meg Pejdž, bile su komične i sjajne u vokalnom izrazu. Posebnu pažnju privukao je tenor Siniša Radin, Fenton, koji je u svojim solističkim nastupima i u duetima sa Vesnom Đurković, pokazao odlično vokalno umeće propraćeno veoma muzikalnim delovima. Aleksandar Dojković (dr Kajus), Stefan Živanović (Bardolf), Vuk Matić (Pistol) i Vladimir Andrić (Ford) uspešno su ispratili sve nestašluke Falstafa i pomenutih dama. Isto važi i za Orkestar Narodnog pozorišta predvođen dirigentom Bojanom Suđićem koji je, osim pojedinih nepreciznih i nesinhronizovanih situacija, uglavnom pažljivo ispratio soliste na sceni i doneo sa sobom bogatstvo zvuka.
Zbog svega navedenog demantujem sve izrečeno na početku. Ne, ne mislim da smo bili prevareni. Štaviše, ceo ansambl je doprineo tome da nakon predstave ostanem prepun pozitvnih utisaka koje ću pamtiti i čuvati u sećanju. Još jednom, svaka čast svima!