Nezaboravno veče kamerne muzike: umetnici briljirali na BEMUS-u

Ljubitelji kamerne muzike imali su priliku da uživaju u koncertu četvoro izuzetnih umetnika, koji su svojim vrhunskim interpretacijama oplemenili ovogodišnji BEMUS i obogatili beogradsku muzičku scenu za jedno nezaboravno veče. Reč je o dvoje renomiranih srpskih violončelista – Maji Bogdanović i Petru Pejčiću, koji su nastupili zajedno s briljantnim pijanistima – mladim ukrajinskim umetnikom Dmitrom Semikrasom i gruzijskom umetnicom Ninom Gvetadze.

Na programu oba dua našla su se neka od muzički i tehnički najzahtevnijih dela, kako za violončeliste, tako i za pijaniste.

Na programu oba dua našla su se neka od muzički i tehnički najzahtevnijih dela, kako za violončeliste, tako i za pijaniste. Pejčić i Semikras izveli su Martinuove Varijacije na slovačku temu, Foreovog Leptira, Janačekovu Bajku, Ravelovu Habaneru iz Španske rapsodije i Prokofjevljevu Sonatu za violončelo i klavir u C-duru, op. 119. Violončelista Petar Pejčić pokazao je impresivan spektar emocija i tehničkih veština. Njegova interpretacija predstavila je mladog umetnika izuzetne muzikalnosti, gde se u svakom pokretu i izrazu lica oseća duboko razumevanje i proživljavanje partiture, fraze i tona.

S druge strane, pijanista Dmitro Semikras, suočen s jednako izazovnim klavirskim deonicama, briljirao je svojim preciznim i nijansiranim tumačenjem, vešto sarađujući s Pejčićem i ističući narativnu snagu klavirske partiture. Njegov pažljiv i promišljen pristup klaviru bio je ključan u stvaranju suptilne ravnoteže između oba instrumenta.

Teško je izdvojiti najbolje trenutke njihovog nastupa, ali Prokofjevljeva Sonata i Foreov Leptir ostavili su izvanredan utisak. Ova dva umetnika poklonila su publici dva bisa – virtuoznu Humoresku Mstislava Rostropoviča i, kao poseban dragulj numeru Misty Ele Ficdžerald kojom nam je Pejčić prikazao svog saradnika kao veštog džez umetnika. Energičnost i mladalačka sugestivnost oba umetnika dala su poseban pečat njihovim interpretacijama kompozicija koje su bile na repertoaru, i to ne u korist spoljašnjih efekata, već doprinosa individualnim muzičkim stremljenjima koja su istovremeno i mladalačko energična i studiozna.

Duo Maja Bogdanović i Nino Gvetadze oduševio je publiku izvođenjima dve impozantne sonate za violončelo i klavir – Debisijeve i Rahmanjinovljeve (g-mol, op. 19), kao i delikatnog stava Con moto iz ciklusa Listovi iz albuma, op. 51, br. 1 Rajnholda Glijera. Ove dve vrhunske umetnice svojim temeljnim pristupom tumačenju partitura i ličnim interpretacijama donose besprekorno kamerno muziciranje. Maja Bogdanović očarava toplinom, muzikalnošću i lepotom tona, što njene interpretacije čini gipkim, fluidnim, kolorističnim, uprkos tehničkim izazovima koje kompozicije nose.

Pijanistkinja Nino Gvetadze istakla se virtuoznošću i izvanrednim osećajem za boju tona i dinamiku, dok je s lakoćom savladavala kompleksne klavirske deonice koje povremeno zvuče poput klavirskih koncerata – u čemu je briljirala. Njihova međusobna komunikacija bila je besprekorna, kroz skladno izbalansirane fraze i prirodnu razmenu melodijskih linija.

Publika ih je nagradila dugotrajnim aplauzima, a umetnice su kao bis izvele dva dela. Posebno se izdvojila emotivna interpretacija stava Oktobar Čajkovskog u verziji za klavirski trio, izveden zajedno sa violinistom Danijelom Roulandom, koji im se na kratko pridružio na sceni. Ova spontana saradnja doprinela je još snažnijem završetku njihovog nastupa, ostavljajući publiku pod dubokim utiskom.

Ova četiri umetnika priredila su koncert od skoro tri sata koji je mogao trajati duplo duže, jer su njihovi nastupi plenili i zadržavali pažnju svakom notom. Publika ih je dugim aplauzima ispraćala, željna da ukrade još koji muzički trenutak, dok je intenzivna energija i vrhunska umetnička komunikacija na sceni stvorila osećaj zajedništva između izvođača i slušalaca. Koncert nije bio samo predstavljanje tehničke briljantnosti, već istinski emotivni doživljaj koji je nadmašio očekivanja i obogatio festivalsku atmosferu, ostavljajući snažan pečat na ovogodišnjem BEMUS-u.

Violončelisti: Petar Pejčić, Maja Bogdanović i pijanisti Nino Gvetadze i Dmitro Semikras
Previous
Previous

Omaž kompozitoru Zoranu Eriću – Ansambl Metamorfozis na Bemus-u

Next
Next

SANU na Bemus-u