SANU na Bemus-u

Koncert SANU na BEMUS-u, održan kao treći koncert ovogodišnjeg festivala, nažalost nije uspeo da na pravi način prikaže veličinu srpskih kompozitora akademika i njihove muzike. Razlog tome je neadekvatan izbor dela iz opusa nekih od najznačajnijih stvaralaca poput Stevana Hristića i Dušana Radića.

Pijanistkinja Jasmina Janković, dirigent Dejan Savić i kontrabasista Dušan Zdravković

Zadužbina Ilije M. Kolarca, 56. Bemus

Nedelja, 13. oktobar 2024. godine

Izvor fotografije: Bemus

SANU se na BEMUS-u predstavio Rapsodijom za klavir i orkestar Stevana Hristića, Varijacijama na narodnu temu za orkestar Dušana Radića, Krunisanjem u Žiči za simfonijski orkestar Svetislava Božića i Paraćinskim koncertom za kontrabas i gudački orkestar Ivana Jevtića. Solisti na koncertu bili su pijanistkinja Jasmina Janković u Hristićevoj Rapsodiji i kontrabasista Dušan Zdravković u Jevtićevom koncertu. Nastupio je Orkestar Opere i teatra Madlenianum i dirigent Dejan Savić.

Izbor kompozicija nije u potpunosti uspeo da prikaže autentične muzičke stilove Hristića i Radića. Iako je Rapsodija zahvalna za koncertnu izvedbu, ne dostiže dubinu sadržaja, a osim efektno tretiranog solističkog parta, ne ostavlja trajniji umetnički utisak. Radićeve Varijacije na narodnu temu, iako tehnički razigrane i maštovito orkestrirane, nisu prikazale njegovu potpunu kreativnost i specifičnu energiju koju je negovao u svom zrelom stvaralaštvu. Krunisanje u Žiči Svetislava Božića deluje previše fokusirano na spoljne efekte i fanfare budući da ima nameru da trostavačnom formom muzički oslika svečanost krunisanja. Paraćinski koncert Ivana Jevtića, premijerno izveden, nije doneo inovativnost koja bi ga izdvojila među ionako retkim koncertima za kontrabas. Tek treći stav ovog koncerta, svojom razigranošću i živahnim ritmom, uspeva da privuče pažnju, ali deonica soliste ostaje nedovoljno istaknuta.

Dirigent Dejan Savić nije pronašao posebne muzičke niti koje bi zvučno osvežile ova dela. Interpretacije su bile glasne, nepotpuno uobličene, sa nedostatkom dinamičkih nijansi i jasnoće, što je rezultiralo nekoherentnim izvođenjem. Pijanistkinja Jasmina Janković vešto je izvela solističku deonicu, ali je u mnogim trenucima bila nadjačana orkestrom, dok kontrabasista Dušan Zdravković nije imao priliku da prikaže svoj potencijal niti potencijal svog instrumenta.

Publika koja nije upoznata sa stvaralaštvom kompozitora čija su dela bila na programu, mogla je steći utisak da oni nemaju mnogo da ponude. Nedostajali su značajni autori poput Ljubice Marić, Vlastimira Trajkovića, Vasilija Mokranjca, Stanojla Rajičića, Isidore Žebeljan, Milenka Živkovića i Dejana Despića, kao i prikladniji izbor kompozicija Hristića i Radića, koji bi verodostojnije predstavili bogatstvo srpske muzike kompozitora akademika.