Uroš Adamović (violina) i Duša Jovanović (violončelo)
Retko se dešava, a to je svakako sa razlogom, da uzrast umetnika ne predstavlja nikakvu prepreku u poređenju sa onim šta on može da interpretira. Takav je slučaj sa dva mlada i izuzetno sposobna i nadarena umetnika. To su osamnaestogodišnji violinista Uroš Adamović i četrnaestogodišnja Duša Jovanović. Ova dva izvođača održala su koncert u nedelju, 10. aprila 2022. godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine zajedno sa klavirskim saradnicima, pijanistima Ukijem Ovaskainenom koji je pratio Uroša Adamovića i Natalijom Mladenović koja je pratila Dušu Jovanović.
Uroš i Duša imaju izuzetne uspehe iza sebe. Uroš Adamović je privukao pažnju javnosti u decembru 2020. godine kada održao humanitarni solistički koncert u organizaciji Muzičke omladine Kragujevac. Dobitnik je preko 30 prvih i specijalnih nagrada na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, a imao je priliku da sarađuje i nastupa sa brojnim priznatim muzičarima na značajnim festivalima i koncertima i u Srbiji i u inostranstvu. Pored mnogobrojnih značajnih nastupa, među poslednjima se ubraja njegov nedavni koncertni solistički debi sa Praškom filharmonijom u Pragu. Duša Jovanović, takođe u svojoj biografiji beleži mnogobrojne nastupe i u Srbiji i u inostranstvu. Posebno se izdvaja njeno učešće na masterklasu sa samo jedanaest godina na čuvenom švajcarskom muzičkom festivalu Verbie. Godine 2021. nastupila je u okviru Cello Fest-a na koncertu koji je okupio veliki broj violončelista iz inostranstva. Poslednju nagradu u nizu osvojila je nedavno na Republičkom takmičenju na kom se takmičila u starijoj kategoriji. Osvajila je 100 poena i titulu laureata takmičenja.
Uroš Adamović izveo je tri kompozicije Isidore Žebeljan, i to Felisiju, ljubavnu pesmu za violinu i klavir, Čudo u Šarganu, pesmu za violinu i klavir i Dark velvet, za violinu i klavir u transkripciji Veljka Nenadića (premijerno izvođenje u Srbiji), kao i kompoziciju Faust fantazija op. 20, za violinu i klavir poljskog kompozitora Henrika Vijenjavskog.
Tri suptilne, intimne, čak i nokturalne kompozicije Isidore Žebeljan Uroš Adamović je izveo zrelo, muzikalno i sa veoma širokim spektrom emocija koje su kod njega prirodno dolazile u tumačenju ovih partitura. Svi tanani uzdasi, gestovi i pauze koje je Isidora Žebeljan utkala u svoju muziku ove tri kompozicije Uroš je interpretirao sa velikom posvećenošću i muzikalnošću. Posebno intrigantno je bilo čuti kompoziciju Dark velvet koja je originalno pisana za klavir solo i za koju je kompozitorka govorila da je inspirisana ”austro-ugarskim šuštavim, teškim, somotskim zavesama, uvelim ružama i porcelanskim anđelčićima koji se ljube.” Veljko Nenadić je napravio odličnu transkripciju za violinu i klavir u kojoj je atmosfera originalne verzija u potpunosti očuvana. I pored velikog angažmana Uroša Adamovića da napravi nokturalnu atmosferu dela, on nije bio propraćen klavirskom pratnjom, budući da pijanista Uki Ovaskainen nije prepoznao boju i atmosferu koju je ovaj mladi violinista težio da postigne. Ono što je ostalo kao glavni utisak nakon izvođenja ove tri kompozicije jeste činjenica da je muzika Isidore Žebeljan, iako i muzički i tehnički izazovna, našla put i do mlađih generacija umetnika što predstavlja divnu stvar. Ovim uspehom ne može da se pohvali veliki broj srpskih kompozitora.
Svoju veliku virtuoznost i muzičke i tehničke mogućnosti, Uroš je posebno pokazao u drugom delu svog programa, odnosno u Faust fantaziji Vijenjavskog. Ova kompozicija nastala je na osnovu tema iz Gunoove opere Faust. Kompozicija je sastavljena iz pet sekcija koje donose velike međusobne kontraste koji se ogledaju u različitim ekspresivnim zamasima nastalim na osnovu tonalnih i tematskih promena i promena tempa. Uroš Adamović je nadahnuto i, čini se, pomalo nestrpljivo izveo ovu sjajnu kompoziciju, pokazujući čist muzički i tehnički potencijal koji nosi u sebi i koji već uveliko pleni publiku.
Violončelistkinja Duša Jovanović nastupila je u drugom delu koncerta sa izuzetno opsežnom Sonatom br. 1 u e-molu, op. 38, za violončelo i klavir Johanesa Bramsa. Sonata predstavlja omaž Johanu Sebastijanu Bahu i sadrži nekoliko citata iz Bahove Umetnosti fuge. Sam Brams je za ovu sonatu rekao da bi violončelo i klavir trebalo da budu partneri i da ni po koju ulogu nijedan od instrumenata ne treba da preuzme vodeću ulogu. Zbog toga su u ovoj kompoziciji granice između instrumenata gotovo neprepoznatljive budući da su istovremeno i deonica violončela i deonica klavira virtuozne i zahtevno postavljene. Interpretacija Duše Jovanović bila je veoma angažovana u svakom pogledu. Pored tehničkih valera koji su kod ove mlade violončelistkinje za svaku pohvalu, muzički deo nimalo ne zaostaje. Obe umetnice, i Duša i Natalija, međusobno su muzički razgovarale i razmenjivale teme kroz sva tri stava. Iako mlada, Duša Jovanović je pokazala veliku zrelost u razumevanju ovako obimne kompozicije koju je Brams zapisao.
Bio je ovo koncert na kom su Uroš Adamović i Duša Jovanović pokazali punu snagu i muzičku zrelost. Bio je to i jedan od onih koncerata nakon kog se osećate srećno, zadovoljno i inspirisano, a za to su svakako zaslužni ova dva mlada umetnika.