Uroš Adamović (violina) - mladi talenti na sceni Kolarca

Koncert dvadesetogodišnjeg violiniste Uroša Adamovića, održan u okviru ciklusa Beogradske promenade Kolarčeve zadužbine, podsetio je publiku na izuzetni talenat ovog mladog umetnika.

Nedelja, 8. septembar 2024. godine

Zadužbina Ilije M. Kolarca

*izvor fotografije: Zadužbina Ilije M. Kolarca

Koncert dvadesetogodišnjeg violiniste Uroša Adamovića, održan u okviru ciklusa Beogradske promenade Kolarčeve zadužbine, podsetio je publiku na izuzetni talenat ovog mladog umetnika. Od poslednjeg resitala na kom je publika imala priliku da ga sluša, pre dve godine, primećuje se da ovaj mladi violinista pažljivo i posvećeno neguje svoj izvođački stil. U svojoj biografiji dodao je nekoliko važnih referenci, učestvujući na značajnim evropskim festivalima – Stift festival u Holandiji, Verbije festival u Švajcarskoj, Internacionalni festival Isidora Žebeljan – kao i osvajajući nagrade na takmičenjima (laureat Republičkog takmičenja u Beogradu 2023. godine). Njegova sigurnost, staloženost, muzikalnost i vladanje scenom su evidentni.

Na koncertu je nastupio uz muzičku saradnju Katarine Hadži-Antić Tatić, koja je bila posvećeni i pažljivi saradnik. Kao gost nastupio je mladi violončelista Željko Tamburić, koji u svojoj biografiji beleži značajne uspehe.

Program koncerta je bio dinamičan i veoma dobro osmišljen. Otvoren je Sonatom op. 2 br. 1, RV 27 u g-molu Antonija Vivaldija koja je bila suptilna uvertira celog koncerta. Violinista Uroš Adamović interpretirao ju je osećajno, sa specifičnom bojom koja je muzici dala posebnu toplinu. Centralni deo koncerta činila je opsežna i zahtevna Sonata za violinu i klavir op. 108, br. 3 u d-molu Johanesa Bramsa. Ova četvorostavačna sonata pred interpretatora postavlja mnogo muzičkih i tehničkih izazova, koje je mladi violinista izuzetno dobro savladao. Gustu klavirsku fakturu Bramsovskog tipa i glomazan zvuk pijanistkinja je vešto ublažila, ne pokrivajući violinistu. Klavir je postavljala u prvi plan samo kada je muzički tok same sonate zahtevao. Drugi, lirsko-melanholični stav, koji sadrži osećajnu i emocijama nabijenu kantilenu, ostavio je najjači utisak, budući da se Uroš u njemu prepustio čistoj muzici i svojoj sviračkoj intuiciji. Brzi, virtuozni delovi ove Sonate pokazali su njegovu tehničku spremnost.

Sarabanda Isidore Žebeljan, koju su zajedno izvela sva tri umetnika, ostala je nedovršena i nejasna, jer partije sva tri instrumenta nisu bile najbolje izbalansirane. Ipak, violinista je, budući da je imao priliku da svira kompozicije ove kompozitorke, pokazao da dobro razume njenu muziku. Koncertna rapsodija Tzigane Morisa Ravela, virtuozno delo koje se sastoji od niza uzastopnih varijacija postavljenih jedna pored druge bez konkretnog razvoja, predstavlja veliki izazov za svakog violinistu. Interpretacija Uroša Adamovića bila je dobra i raskošna, ali ostaje da se u narednim izvođenjima dubinski slojevi ove partiture još adekvatnije formiraju.

Mladi violončelista, Željko Tamburić, izveo je zahtevnu Koncertnu polonezu, op. 14 Davida Popera, virtuozno i uz čujnu muzikalnost, ali i uz nekoliko omaški na kojima treba poraditi.

Ceo koncert je bio veoma dobro osmišljen i u velikoj meri uspešno realizovan u pogledu interpretacija. Mladi umetnici pokazali su muzičku zrelost i sposobnost da se nose sa izazovima ozbiljnih programa. Publika je to prepoznala i srdačno pozdravila njihove nastupe.