Virtuozi na Bemus-u: Eva Gevorgjan i Simon Trpčeski

Poslednja dva koncerta ovogodišnjeg Bemus-a (izuzimajući koncert Hora RTS-a i Vladimira Gorbika koji fizički nismo uspeli da ispratimo), bila su obeležena nastupima dvoje vrsnih pijanista – Eve Gevorgjan i Simona Trpčeskog – u pratnji Vojvođanskog simfonijskog orkestra i orkestra Virtuozi.

Na prvom koncertu, izvedeni su Treći klavirski koncert Sergeja Rahmanjinova i Deseta simfonija Dmitrija Šostakoviča. Program, iako izuzetno zahtevan, prikazao je visoku muzikalnost i tehničku spremnost dvadesetogodišnje umetnice, kao i precizno osmišljen dirigentski pristup Sergeja Smbatjana.

Eva Gevorgjan, klavir

Vojvođanski simfonijski orkestar i Sergej Smbatjan, dirigent

56. Bemus
24. oktobar. 2024. godine
Zadužbina Ilije M. Kolarca

Gevorgjan osvaja svojim tonom koji je, od prvih jednostavnih melodijskih linija koncerta, postajao moćan i bogat, ispunjavajući Kolarčevu dvoranu. Iako mlada, njeno sviranje odlikuje zrela muzička misao, zahvaljujući kojoj je uspela da bogatu teksturu klavirskog dela, od raskošnog prvog stava, razvijenog i neumoljivog solo dela koncerta, te širokog prvog i živahnog srednjeg dela Intermeca do virtuoznog završetka, gradi pažljivo i postepeno. U njenoj interpretaciji nema mesta za pompeznost; tehnika je podređena muzikalnosti, čime su istaknute prave vrednosti njene deonice.

Šostakovičeva Simfonija bila je izvedena na veoma visokom nivou. Dok je dirigent u Rahmanjinovljevom Koncertu povremeno naginjao haotičnosti usled širokih pokreta ruku, posebno tretirajući pijano delove (II stav) nervoznijim nijansama, u Šostakoviču je pronašao prostor za izražajnu raznolikost. Svojim tumačenjm partiture uneo je život u simfoniju punu lucidnih melodija, dinamičnih i fakturnih promena. Duvačka i perkusionistička sekcija orkestra je bila izvanredna, a svi kamerno tretirani segmenti partiture koji su dolazili iz parta duvača zvučali su maestralno.

Posle dva značajna nastupa Vojvođanske filharmonije – na koncertu sa Kaufmanom, kao i na ovom koncertu gde su izvedena dva zahtevna dela u jednoj večeri - nameće se pitanje kvaliteta orkestra. Ovaj orkestar se trenutno potvrđuje kao verovatno jedan od najboljih orkestara u Srbiji, zahvaljujući dosledno kvalitetnom zvuku i izvođačkom potencijalu koji nikad ne razočarava.

Simon Trpčevski, klavir

Orkestar Virtuozi i Bojan Suđić, dirigent

56. Bemus
26. oktobar 2024. godine
Zadužbina Ilije M. Kolarca

Koncert pijaniste Simona Trpčeskog sa orkestrom Virtuozi pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića obeležen je izuzetnim izborom programa: Bramsovim Drugim klavirskim koncertom, Betovenovim Petim klavirskim koncertom (Carskim) i uvertirom Koriolan. Za sam kraj festivala, ovaj snažan i dramatičan program delovao je kao prava završnica, obogaćujući finalni koncert Bemus-a moćnim, slojevitim zvučnim doživljajem. I Bramsov i Betovenov koncert nose osobine simfonijskog zvuka, kako zbog složenih klavirskih deonica, tako i zbog simfonijski tretiranog orkestra. Ova dela ne obiluju solističkim kadencama, već fokus premeštaju na dijalog klavira i orkestra, gradeći kroz interakciju osećaj moći i dubine. Uvertira Koriolan je svojim izrazitim karakterom poslužila kao dinamičan most između dva velika koncertna dela.

Trpčeski je impresionirao muzičkom zrelošću i tehničkom veštinom, naročito u kompleksnim i slojevitim fakturama oba koncerta. Treći stav Bramsovog Koncerta izveo je s posebnom delikatnošću, stvarajući gotovo eteričnu atmosferu u solističkim delovima, što je publici pružalo trenutke predaha od intenzivnih muzičkih tekstura. Njegova muzikalnost bila je vidljiva kroz pažljivo balansiran dijalog s orkestrom, posebno u solistički tretiranim instrumentima koji su s klavirom ostvarivali dijaloge.

Orkestar Virtuozi pokazao se kao dobar saradnik, s tim što je umeo da u prva dva stava Bramsovog Koncerta bude povremeno prenaglašen u forte dinamici. Delikatna ravnoteža i integracija sa pijanistom, bila je povremeno narušavana usled toga što je orkestar generalno bio za nijansu glasniji u odnosu na pijanistu. Uprkos ovim manjim neusaglašenostima, uvertira Koriolan bila je izvedena karakterno, s preciznošću i izrazitom energijom, pripremivši scenu za herojski ton Betovenovog Koncerta. Orkestar je naročito briljirao u drugom i trećem stavu ovog koncerta, nadoknađujući sve prethodne nepreciznosti i zaokruživši koncert s velikom snagom i umetničkom jasnoćom.

Dolazak stranih umetnika pozitivno je obeležio ovogodišnji Bemus, ali moramo primetiti da je nedostajalo i prisustvo srpskih pijanista, kao i koncerata iz opusa srpskih kompozitora, koji bi dodatno obogatili ove svečanosti.

Bonus video: Simon Trpčeski i WDR Sinfonieorchester - Brahms, Koncert za klavir i orkestar br. 2

Previous
Previous

Uspesi mladih kompozitora: Osvrt na finale Drugog memorijalnog takmičenja Andrija Čikić

Next
Next

Intimni tonovi Julije Hartig i Rajneke Brukhans na Bemus-u