Nepoznata kompozicija Frederika Šopena otkrivena u Njujorku
Kustos muzeja Morgan u Njujorku otkrio je do sada nepoznat Valcer Frederika Šopena, što je prvi put u gotovo 100 godina da je pronađeno novo delo poljskog kompozitora.
Valcer, napisan na malom papiru veličine oko 10x13 cm, prvi je otkrio kustos Robinson Meklelan 2019. godine, koji je zatim zatražio pomoć stručnjaka za Šopena izvan muzeja Džefrija Kolberga, prodekana za umetnost i književnost na Univerzitetu u Pensilvaniji, kako bi se potvrdila autentičnost kompozicije. U saopštenju muzeja se navodi da opsežna istraživanja ukazuju na veliku verovatnoću da je delo zaista Šopenovo.
Valcer je prvo otkriće nove Šopenove kompozicije posle gotovo jednog veka. (Foto: Karmen Gonsales Frajle/ Morganova biblioteka i muzej)
Istraživanje je uključivalo analizu konzervatora papira koji su utvrdili da se papir i mastilo poklapaju s onima koje je Šopen inače koristio. Na osnovu toga, rukopis je datiran u 1830-te godine, rekli su iz muzeja u utorak.
“Rukopis odgovara drugim primerima Šopenovog pisma”, zapisano je u izjavi muzeja. “Partitura sadrži oznake za prstored i dinamiku, što sugeriše da je Šopen možda smatrao da će delo biti izvedeno jednog dana.”
Biblioteka i muzej Morgan veruju da mala veličina rukopisa može značiti da je partitura trebalo da bude poklon koji bi primalac sačuvao u albumu autograma. Šopen je bio poznat po tome što je potpisivao rukopise namenjene za poklone, ali ovaj nije potpisan. To, prema rečima muzeja, sugeriše da je možda odustao od namere da ga pokloni.
“Ovaj novootkriveni Valcer proširuje naše razumevanje Šopena kao kompozitora i otvara nova pitanja za istraživače u vezi sa tim kada je delo napisano i kome je bilo namenjeno,” rekao je Meklelan u saopštenju. “Čuti ovo delo po prvi put biće uzbudljiv trenutak za sve u svetu klasičnog klavira.”
Pronalazk partiture nudi novi uvid u Šopenov stvaralački proces, posebno zato što je kratkog trajanja i sadrži zanimljive dinamičke oznake. U partituri se može videti na koji način Šopen isprobava elemente koji će kasnije postati obeležja njegovog stila. Rukopis datira iz Šopenovih ranih dvadesetih godina. Prema rečima muzeja, otkriće novog nepoznatog Šopenovog dela nije se desilo od kasnih 1930-ih godina.
Slušaj kompoziciju po prvi put!
〰️
Slušaj kompoziciju po prvi put! 〰️
Šopen je zapisao note, ali da li je komponovao kompoziciju?
Ono što se sa sigurnošću zna je to da je Šopen napisao rukopis. Rukopis se poklapa, a papir odgovara vremenu u kojem je stvarao muziku, od početka do sredine 1800-ih. Međutim, pitanje da li je on zaista komponovao samu muziku jeste otvoreno za interpretaciju.
“Komad se izdvaja među Šopenovim valcerima svojim ‘olujnim’ uvodnim notama. Počinje veoma tiho, ali disonantno. Zvuci su pomalo neskladni i uznemirujući. Zatim sledi veliki krešendo i nagli razvoj. Činjenica je da nijedan drugi valcer ne počinje baš na taj način” – istakao je Kolberg. “I pored toga”, dodaje, “zaista zvuči kao nešto što bi Šopen mogao napisati i pokazuje znake njegove kompozitorske veštine. Mislim, to je jedan snažan mali komad.”
Kako je manuskript došao u posed muzeja?
Poreklo rukopisa nije poznato, ali je u posedu muzeja dospeo iz zaostavštine muzičkog pedagoga Artura Saca, koji ga je kupio od supruge pokojnog kolekcionara autografa, Šerila Vitona mlađeg. Ironično, ime Šopena na rukopisu je jedno od retkih stvari na listu koje kompozitor sam nije napisao, kaže Kalberg.
Fotografija: Džef Zelevanski/Reuters
Manuskript će verovatno biti izložen u Morganovoj biblioteci i muzeju u Njujorku, koji ima nekoliko drugih Šopenovih dela u svojoj kolekciji.
Kalberg ističe da nije neuobičajeno što Šopen nikada nije objavio ovaj komad. U to vreme je bilo uobičajeno poklanjati muzičke kompozicije na malim kartama kao oblik socijalne valute, a Šopen je, posebno, imao običaj da poklanja valcere.
Frederik Šopen (1810-1849)
Poljski kompozitor i pijanista, poznat po svojim virtuoznim delima za klavir, koja su oblikovala romantičnu muzičku tradiciju. Njegova najpoznatija dela uključuju valcere i mazurke, a njegov stil se odlikuje emotivnošću, lirizmom i inovativnom upotrebom harmonije.
“Više od polovine valcera koje danas poznajemo ostalo je neobjavljeno za vreme njegovog života jer ih je davao kao poklone, rekao je Kalberg.”
Rukopis će ostati u muzeju, gde će verovatno biti izložen. Sada kada je partitura dostupna javnosti, Meklelan se nada da će sve više ljudi izvoditi je, proučavati i ceniti.