Retrospektiva 56. Bemus-a
PostBemus-ovska razmišljanja
Beogradske muzičke svečanosti, već više od pet decenija predstavljaju jedan od najvažnijih muzičkih festivala u Srbiji, posvećen promociji klasične muzike i okupljanju domaćih i svetskih umetnika. Kroz godine, festival je postao platforma za izvođače različitih profila — od mladih talenata do renomiranih muzičara i ansambala. Bemus se fokusira na klasičnu muziku, ali povremeno uključuje i savremenu, eksperimentalnu i tradicionalnu muziku, čime dodatno doprinosi bogatstvu kulturne ponude u Beogradu i Srbiji.
Izvor fotografije: Bemus
Kriterijumi: kvalitet izvođenja, umetnički doprinos samih izvođača i izbor repertoara koji su izveli.
〰️
Kriterijumi: kvalitet izvođenja, umetnički doprinos samih izvođača i izbor repertoara koji su izveli. 〰️
Beogradske muzičke svečanosti, ove godine održane po 56. put, predstavile su publici bogat i raznovrstan program, okupljajući značajna imena domaće i svetske muzičke scene. Festival se održavao od 1. do 26. oktobra, s povremenim razmacima između koncerata, što je publici omogućilo da uživa u programu bez pritiska gustog rasporeda koji je karakterističan za beogradsku muzičku scenu – naročito u periodu od oktobra do decembra meseca.
Ovim tekstom ne težim da pružim iscrpnu kritiku svakog pojedinačnog koncerta, kao što sam to činio tokom festivala. Umesto toga, želim da izložim kraću retrospektivu, uz osvrt na najuspelije koncerte po mom izboru. U obzir sam uzeo nekoliko ključnih kriterijuma: kvalitet izvođenja, umetnički doprinos samih izvođača, kao i izbor repertoara koji su izveli. Moram da kažem da postoje samo dva koncerta kojima nisam prisustvova: Živa tradicija u Etnografskom muzeju i koncert Hora RTS-a.
“Najveći utisak ovogodišnjeg Bemus-a na mene su ostavili izvanredni violončelisti Maja Bogdanović i Petar Pejčić.”
Sjajni violončelisti
Najveći utisak ovogodišnjeg Bemus-a na mene su ostavili izvanredni violončelisti Maja Bogdanović i Petar Pejčić, koji su nastupili na zajedničkom koncertu 15. oktobra u Kolarčevoj zadužbini. Njihovi umetnički saradnici, Dmitro Semikras i Nino Gvetadze, bili su jednako briljantni, čineći ovaj koncert pravim muzičkim užitkom.
Posebno me je oduševila prilika da na jednom koncertu čujem dvoje vrhunskih srpskih violončelista različitih generacija, od kojih svaki gradi uspešnu karijeru u inostranstvu. Petar Pejčić, kao predstavnik mlađe generacije, osvaja svojom energijom i svežim, ličnim interpretacijama, dok je Maja Bogdanović već prepoznato ime u svetu klasične muzike.
Maja je čest gost u Srbiji, gde nastupa solo ili u duetu sa suprugom, violinistom Danijelom Roulandom. Ubrzo posle Bemus-a imala je nastupe i na Somus-u. S druge strane, Petar Pejčić, najmlađi finalista Drugog međunarodnog takmičenja violončelista Kraljica Elizabeta u Briselu, zbog svoje aktivne koncertne karijere u Evropi ređe nastupa u Srbiji. Nadam se, ipak, da ćemo ga sve češće slušati na domaćoj sceni.
Zanimljivo je primetiti da je koncert ova dva umetnika privukao najveći broj mladih muzičara – studenata!
Koncert Jonasa Kaufmana - događaj od posebnog značaja
Koncert Jonasa Kaufmana - događaj od posebnog značaja
Svečano otvaranje
Koncert Jonasa Kaufmana i Vojvođanskog simfonijskog orkestra pod dirigentskom palicom Johena Ridera bio je događaj od posebnog značaja, dostojan svečanog otvaranja u Centru Sava, koji je nosio sve odlike velikih evropskih manifestacija. Vojvođanski simfonijski orkestar je briljirao, a dirigent Rider inspirativno je vodio ansambl, prateći Kaufmanove vrhunske interpretacije.
Izvor fotografije: jonaskaufmann.com
© Gregor Hohenberg/Sony Music
Kaufman je svojim moćnim izvođenjem operskih arija u prvom delu koncerta oplemenio beogradsku scenu, dok je u drugom delu svojim izrazom i muzikalnošću očarao publiku kroz filmsku i operetsku muziku. Iako je deo publike imao rezerve prema repertoaru druge polovine koncerta, Kaufman je i tada blistao, prepustivši se muzici i osvajajući svojim umetničkim pristupom.
Srba Dinić – nova energija
U kritici koju sam napisao o koncertu Simfonijskog orkestra RTS-a i flautistkinje Silvije Karedu, pod dirigentskom palicom izuzetnog Srbe Dinića (inače novog šefa-dirigenta ovog orkestra), istakao sam kako je Dinićevo vođstvo donelo novu energiju, preciznost i blistave interpretativne mogućnosti članovima orkestra. I zaista, to se osetilo! Srba Dinić najavljuje nove umetničke visine za ovaj orkestar, što je savršeno pokazao i izbor programa za BEMUS, uključujući impresivnu Alpsku simfoniju Riharda Štrausa.
Srba Dinić, dirigent
Izvor fotografije: Muzička produkcija RTS
Orkestar je izveo ovu simfoniju sa snagom i pažljivo uobličenim zvukom, ističući bogatstvo nijansi i ujednačenost partija, koje će se, siguran sam, s vremenom samo dodatno usavršavati. Flautistkinja Silvija Karedu oduševila je publiku svojim nastupom, demonstrirajući izuzetnu muzikalnost i tehničku virtuoznost.
Srpska muzika na Bemus-u
Ovogodišnji Bemus uključio je nekoliko koncerata s muzikom srpskih kompozitora, od kojih su neki bili manje, a neki više uspešni. Među uspešnim bili su koncert violinistkinje Julije Hartig i pijanistkinje Rajneke Brukhans, kao i koncert ansambla Metamorfozis.
Julija Hartig i Rajneke Brukhans predstavile su program sa svog albuma Dark Velvet, izvodeći dela Isidore Žebeljan, Veljka Nenadića, Aleksandre Vrebalov, Tibora Hartiga, Kaliope Cupaki i Žorža Eneskua, od kojih su mnoge posvete samoj violinistkinji. Njihov nastup bio je ispunjen suptilnim emocijama i bogatim muzičkim dijalozima, prikazujući impresivnu tehničku i emotivnu dubinu.
Ansambl Metamorfozis posvetio je svoj koncert sećanju na kompozitora Zorana Erića, pružajući dostojanstvenu retrospektivu njegovih najvažnijih dela za gudački orkestar i ansamble: Cartoon, Off, Sedam pogleda u nebo, Helijum u maloj kutiji i Spisak br. 1.
Ansambl je Erićeva dela izveo posvećeno, osvežavajući ih živopisnim zvukom i ističući autentičnost njegovog stila.
Nažalost, koncert SANU na Bemus-u, na kojem su nastupili Orkestar Opere i teatra Madlenianum i dirigent Dejan Savić, nije uspeo da dostojno predstavi veličinu srpskih kompozitora akademika. Neadekvatan izbor dela iz opusa značajnih stvaralaca poput Stevana Hristića i Dušana Radića nije u potpunosti dočarao bogatstvo orekstarske muzike ovih kompozitora. Pijanistkinja Jasmina Janković je dobro tumačila klavirski part Hristićeve Rapsodije za klavir i orkestar.
Pored neadekvatnog izbora programa, ni dirigent nije u svom pristupu delima pronašao posebne muzičke niti koje bi zvučno osvežile kompozicije sa repertoara. Izostanak orkestarskih dela kompozitora akademika poput Ljubice Marić, Vlastimira Trajkovića, Vasilija Mokranjca, Stanojla Rajičića, Isidore Žebeljan, Milenka Živkovića i Dejana Despića ostavio je koncert bez šireg pregleda muzičke baštine.
Virtuozi
Poslednja dva koncerta ovogodišnjeg Bemus-a obeležili su nastupi dvoje vrhunskih pijanista – Eve Gevorgjan i Simona Trpčeskog – uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog orkestra i orkestra Virtuozi. Oba koncerta bila su istinski spektakl klavirske veštine i muzikalnosti, pri čemu su pijanisti izveli izuzetno zahtevan program. Eva Gevorgjan oduševila je publiku interpretacijom Koncerta br. 3 Sergeja Rahmanjinova, dok je Trpčeski impresionirao s Drugim koncertom Johanesa Bramsa i Petim koncertom Ludviga van Betovena. Publika je uživala u dve nezaboravne večeri vrhunske klavirske umetnosti.
Simon Trpčeski i Eva Gevorgjan
Duo Trusov
Duo Trusov, u sastavu violiniste Kirila i pijanistkinje Aleksandre Trusov, ostavio je snažan utisak savršenom usklađenošću i intuitivnim muzičkim reagovanjem. Izveli su koncert maestralno, osvetlivši svoju virtuoznost, muzikalnost i senzibilitet kroz pažljivo odabran repertoar (Skerco u c-molu Johanesa Bramsa, Sonatu u Es-duru, op. 12, br. 3 Ludviga van Betovena, Čakonu u g-molu Tomasa Vitalija, Sonatu br. 3 u d-molu, op. 108 Bramsa i Ciganske melodije Pabla de Sarasatea). Ovaj izbor dela predstavlja najviše domete violinističko-pijanističkog repertoara, pružajući umetnicima prostor da istaknu sve nijanse svoje bogate izvođačke palete.
Orkestri
Na ovogodišnjem Bemus-u najjači utisak među orkestrima ostavio je Vojvođanski simfonijski orkestar, zatim Simfonijski orkestar RTS-a, a potom i Festivalski orkestar Virtuozi. Nakon dva zapažena nastupa Vojvođanskog simfonijskog orkestra – uz Jonasa Kaufmana, kao i s Evom Gevorgjan, na koncertu gde su izvedena dva izuzetno zahtevna dela, Treći koncert Sergeja Rahmanjinova i Deseta simfonija Dmitrija Šostakoviča – može se zaključiti da se ovaj orkestar trenutno potvrđuje kao jedan od najboljih u Srbiji, zahvaljujući konzistentno kvalitetnom zvuku i izvođačkom potencijalu koji nikada ne razočarava.
Simfonijski orkestar RTS-a, s dolaskom novog šefa dirigenta Srbe Dinića, dobija zvučnost i tretman koji zaslužuje. Orkestar Virtuozi, iako sa ponekim manjim nepreciznostima tokom izvođenja Bramsovog Drugog koncerta i Betovenovog Petog koncerta, pokazao se kao solidan muzički saradnik.
“Potrebno je da Bemus dobije dodatna sredstva za promociju svojih izuzetnih programa i za intenzivniji rad na oblikovanju muzičkog ukusa i privlačenju nove publike.”
Publika
Ovogodišnji 56. Bemus održan je na zavidnom nivou, ali ostaje primetno da je manji broj koncerata imao potpuno popunjene sale. Koncerti u manjim prostorima, poput sale Beogradske filharmonije, bili su puni, dok je sala Kolarca najčešće bila polupuna. Ova situacija ukazuje na potrebu da Bemus dobije dodatna sredstva za promociju svojih izuzetnih programa, ali i da intenzivnije radi na oblikovanju muzičkog ukusa i privlačenju nove publike. To je svakako delimično postignuto, jer su pojedini koncerti – poput nastupa violončelista Maje Bogdanović i Petra Pejčića, kao i koncerata Silvije Karedu i Jonasa Kaufmana – privukli značajan broj posetilaca i imali gotovo ispunjenu salu.
Pročitaj kritike koncerata ovogodišnjeg Bemus-a