Aleksandar Malofejev – očaravajuća muzikalnost i virtuoznost na klaviru
The English version of the music review is available at the following link.
Koncert Aleksandra Malofejeva bio je nesvakidašnji događaj za beogradsku publiku. Svojom neverovatnom muzikalnošću očarao je prisutne, zavodio ih specifičnim pristupom muzičkom materijalu i zadivio izuzetno zahtevnim izborom programa za svoj resital u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Dva sata muzike protekla su gotovo neprimetno, u jednom dahu. Tajna njegovog majstorskog uspeha krije se u dirljivim, nežnim i ekspresivnim nijansama koje su se neprimetno prelivale kroz interpretacije programa ispunjenog tenzičnim i razigranim gestovima, te gustim fakturama.
ALEKSANDAR MALOFEJEV DEMONSTRIRAO JE IZUZETNU UMETNIČKU ZRELOST I TEHNIČKU VIRTUOZNOST, ISTOVREMENO ZADRŽAVAJUĆI ISKRENU EMOTIVNOST U INTERPRETACIJI.
Iako mlad i s već značajnim uspesima iza sebe, Malofejev scenom vlada skromno, ali velikodušno. Njegova umetnička zrelost prožimala je čitav koncertni repertoar, koji se sastojao od Tri klavirska komada, D. 946 Franca Šuberta i Sonate br. 3, op. 46 Dimitrija Kabalevskog u prvom delu, dok su drugi deo činili U magli Leoša Janačeka, Pogrebna povorka, S 173 Franca Lista, te Četiri preludijuma, op. 22 i Fantazija u h-molu Aleksandra Skrjabina. Uz glavni program, publici je poklonio čak četiri bisa – La séparation Glinke, Preludijum u cis-molu, op. 3, br. 2 Rahmanjinova, Canzona Serenata, op. 38 Medtnera i Mazurku u c-molu Glinke.
Šubertova Tri klavirska komada Malofejev je izveo s dubinskom analizom muzičkog materijala, oblikujući dramske sukobe među kontrastnim muzičkim karakterima. Njegov pritisak dirki u snažnim pasažima, u kontrastu s mekim plohama meditativnih delova, osvetlio je svu poetiku Šubertove muzike – od gustih faktura i tenzičnih odjeka basovih linija do čvrstih akordskih struktura. Nasuprot Šubertu, Malofejef je u kompoziciji Kabalevskog već od prvih taktova doneo bogatstvo boja i prepoznatljive Prokofjevske ritmove i harmonije, koje je vešto i sigurno gradio. Posebno je istakao razigranost i duhovitost Sonate Kabalevskog, s jasnim ritmičkim sekvencama koje je doveo do izražajnih karaktera punih života.
Fotografija: Liudmila MalofeevaTAJNA NJEGOVOG MAJSTORSKOG USPEHA KRIJE SE U DIRLJIVIM I EKSPRESIVNIM NIJANSAMA KOJE SU SE NEPRIMETNO PRELIVALE KROZ INTERPRETACIJE PROGRAMA ISPUNJENOG TENZIČNIM I RAZIGRANIM GESTOVIMA.
Postepeno i pažljivo osmišljeno građenje tenzija bilo je prisutno ne samo u muzici Kabalevskog, već i u magličastoj atmosferi Janačekove kompozicije, u kojoj je postepenim pokretima i uzdasima oblikovao jasne pejzaže sva četiri stava. Iznenadio je publiku povezivanjem Janačekovih intimnih minijatura s Listovom Pogrebnom povorkom – poslednjim stavom iz Poetičnih i religioznih harmonija. Zanimljivo je primetiti da je izbegao bilo kakve aluzije na romantičarsku atmosferu u ovim delima, umesto toga naglašavajući impresionističke boje kako kod Janačeka, tako i kod Lista.
U završnom delu koncerta, kroz gotovo neprimetno povezivanje Skrjabinovih kompozicija, Malofejev je publiku uveo u još jedan zaokružen svet – svet hrabrog i odlučnog pijaniste, koji je zahtevne Skrjabinove teksture oživeo s izuzetnom ekspresijom i muzičkom jasnoćom. Njegova izvedba bila je svedočanstvo tehničke briljantnosti, umetničke zrelosti i bogatstva interpretativnih ideja koje su mu obezbedile trijumf pred beogradskom publikom.
Fotografija: Liudmila MalofeevaAleksandar Malofejev demonstrirao je izuzetnu umetničku zrelost i tehničku virtuoznost, istovremeno zadržavajući iskrenu emotivnost u interpretaciji. Njegov odabir programa bio je hrabar i zahtevan, a način na koji je gradio muzičke kontraste i nijanse oduševio je publiku. Spoj analitičkog pristupa, izražajne ekspresije i impresivne kontrole zvuka učinio je ovaj koncert nezaboravnim doživljajem, potvrđujući Malofejeva kao jednog od najistaknutijih pijanista svoje generacije.
Bonus video
*Naslovna fotografija: Belkisa Abdulović/CEBEF