Premijera Pergolezijeve opere Služavka gospodarica u Narodnom pozorištu
Foto: Narodno pozorište
U nedelju 26. juna 2016. godine imali smo priliku da prisustvujemo jednoj veoma euforičnoj premijeri Pergolezijeve opere Služavka gospodarica na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta.
Rediteljska zamisao Aleksandra Nikolića donela je sa sobom i dobre i loše strane. Ono što bi pripalo taboru lošeg je previše trčanja po sceni, što je dovelo do napornog lupanja štiklama. Sa druge strane, primetili smo interesantne momente kada je u pitanju način da se nasamari gospodar Umberto, ili da se vizuelno dočara mesto i vreme radnje čemu su doprineli scenografija i kostimi, ali nisu plesne tačke koje je koreograf Aleksandar Ilić inkorporirao u samu operu. Čini nam se da koreografije koje pevači popularne muzike neguju nikako stilski ne idu uz Pergolezijevu muziku. Ova diskrapancija dovela je do toga da protagonisti i pored svoje dobre pripremljenosti ostanu u senci.
Naime, gospodar kog je tumačio Mihailo Šljivić, pomalo nespretno ali sa solidnim vokalnim izvođenjem, predstavljen je kao stari, smotani i lako nasamarljiv čovek. Lukava Serpina dobila je svoje veoma upečatljivo oživotvorenje u sopranistkinji Sofiji Pižurici. Ova dva umetnika su se lepo uklopila, ali zbog slabijeg rediteljskog rešenja, koje je već pomenuto, nije bilo moguće razumeti šta pevaju, iako se opera izvodila na srpskom jeziku! Ovo predstavlja veliku zamerku. Bez jasne dikcije i negovanja jasnoće pri izgovaranju reči na bilo kom jeziku, opera gubi svoju funkciju pošto ona upravo i počiva na susretu reči i tona.
Pojava nekoliko miševa, mačkice-gospodarice, Serpinine majke, kuvarice Belinde i sluge Vesponea mogla je da bude malo svedenija, ali su doprineli da se uvidi atmosfera u kući: miševi da pokažu da je to trošna, gotovo propala kuća, Vespone da stvori sporednu ljubavnu priču naspram ove glavne koja se dešava na relaciji Serpine i gospodara Uberta.
Ostali smo uskraćeni za zvuk orkestra, očekivali smo da ćemo čuti neki pristojni pijanino, ali je publika dobila običnu klavinovu koja je donela samo jednu dobru stvar: mogla je da menja tonske boje. Sve u svemu pratnja je bila tanka i skromna.
Činjenica je da smo u današnje vreme veoma siromašni sa premijerama i novim postavkama opera. Ali, zašto onda i kada nam se pruži prilika ne možemo da realizujemo na zavidan način: poštujući kompozitora i njegovo delo koje nam je ostavio.
U ovoj postavci Pergolezijeve Služavke gospodarice primetili smo želju za osavremenjivanjem i težnju ka sagledavanju ove opere kroz prizmu kakvu možda ne možemo često sresti. Ali nikako ne smemo izneveriti osnovne principe žanra: odnos jezika i tona.