Insekti i ptice, Nataša Penezić (klavir)

Na koncertu naslovljenom Insekti i ptice u okviru ovogodišnjeg festivala BUNT 7.0 (23. novembar 2019. godine) nastupila je pijanistkinja Nataša Penezić. Izvela je kompozicije koje su inspirisane pticama, insektima i zvukovima koji se mogu čuti na gradskim ulicama. Iako su kompozicije objedinjene i inspirisane istom tematikom – prirodom, životinjama i muzikom grada, kompozitori obuhvaćeni ovim programom različitih su generacija, pa su samim tim i pristupi različiti i stilski bogatiji. 

Program je obuhvatio dela srpskih kompozitora Jasmine Mitrušević (Insektarijum: San leptira i Bogomoljke) i Ane Gnjatović (Araknin san), kao i inostranih kompozitora Olivijea Mesijana (Treća sveska Kataloga ptica), Džoana Bejlija (Artificial Environment No. 8) i Džonatana Harvija (Tombeau de Messiaen).

Pijanistkinja Nataša Penezić ostavila je sjajan utisak nakon koncerta. Ova umetnica je bila precizna, sugestivna i svaku od kompozicija je veoma dobro muzički osmislila. Njene igre sa dinamičkim, ritmičkim, artikulacionim odnosima koje su se smenjivale unutar svake kompozicije posebno, vešto su zamišljene i interpretirane. Mesijanove kompozicije postavljene u širokom opsegu klavira i sa mnogo promena u melodijsko-ritmičkom pogledu interpretirane su veoma sugestivno, i atmosferično. Ta atmosferičnost je ostvarena osluškivanjem akorada i melodija, pravljenjem adekvatnih pauza i poniranjem u poj ptica koji je Mesijan tako dobro muzički oslikao. 

Nataša Penezić nema problem sa elektronskim zvukom, već se sa njim gotovo igra. Komunikacija koju ostvaruje je u potpunosti bez ikakvih ograničenja. Ona je spremna da otkriva novu muziku, moderan zvuk i da se njemu posveti. To smo mogli čuti u svim kompozicijama koje su uključivale elektroniku. Posebno bismo izdvojili kompoziciju Araknin san koja je posvećena Nataši Penezić. U njoj se pletenje mreže desilo u veoma intezivnom sadejstvu kompozitorke koja je manipulisala elektornikom i same pijanistkinje. 

Sledi nekoliko reči o samom programu.

Kompozicija Džoane Bejli Artificial Environment No. 8, za klavir i elektroniku (2012-2013) nastoji da ozvuči okolinu: govor ljudi na ulici, sirenu hitne pomoći, crkvena zvona, stvarajući na taj način veštačko okruženje. Klavir i elektronika su u nekoj vrsti kontrapunkta u kom se međusobnom dopunjuju. Međutim, klavir istovremeno utiče na razvoj zvuka elektronike modifikujući ga u trenutku svog nastupa: elektronski zvuk postaje „zaleđen“ stvarajući odjek duhova. U međusonom sazvučju eha kvazi himne katedrale i klavira dolazi do kulminacije na kraju trećeg stava.

Insektarijum (2008) Jasmine Mitrušić je naslov opusa u nastajanju za klavir i čembalo u kom su različite muzičke forme inspirisane svetom prirode. San leptira (2019) i Bogomoljke Gongylus i Manris religiosa (2013) su stavovi ovog opusa koji su ozvučeni na različite načine. Ne postoji direktna imitacija ovih životinja, ali su fakturno i karakterno statovi oslonjeni na neke osobine ovih bića: leptir je kontemplativan, gotovo ambijentalan, dok su bogomoljke sa većim dinamičkim i registarskim promenama. 

Ana Gnjatović je donela u potpunosti avangardan zvuk. Pijanistkinja „svira“ udarajući po žicama i po okviru klavira, dok tek ponekad koristi klavijaturu. Elektronskim zvukom manipulisala je sama kompozitorka. Kompozicija Araknin san (2019) koja je inspirisana grčkim mitom u kom grčka boginja Atina pretvara tkalju Arakne u pauka, donosi kompozitorkinu želju da elektronskim zvukom postepeno isplete paukovu mrežu. To je i učinila. Kako se kompozicija razvija i slušalac tone u sam proces tkanja (ili je on sam objekat tkanja?), zvuk postaje sve intezivniji, brži, na trenutke čak nervozniji. Kada se završi tkanje klavira, zvuk elektronike ostaje dugo da zvuči, držeći slušaoca obavijenog u mreži.

Francuski kompozitor Olivije Mesijan je u svom opusu ostavio muzičke tragove 77 egzotičnih ptica. Za ovaj koncert solistkinja se odlučila za treću svesku (1956-1958) kojoj pripadaju Šumska sova (Strix aluco) i Šumaska ševa (Lullula arborea). Međutim, Mesijan nije preneo samo zvuk ptice i njen poj. On je ozvučio i celokupnu atmosferu u kojoj je on sam bio dok je osluškivao ptice. Zbog toga se u muzici čuju zvukovi šume i odjeci drugih ptica iz daljine. 

Na samom kraju kao omaž Mesijanu čuli smo kompoziciju Tombeau de Messiaen, za klavir i elektroniku (1994) britanskog kompozitora Džonatana Harvija. Džonatan Harvi je fascirniran Mesijanom stvorio kompoziciju koja počiva na ozvučavanju alikvotnih tonova kojima se pridružuje klavir koji izboličuje ove tonove. Ovako, kompozitor je postigao posebne tonske boje koje u tom smislu aludiraju na samog Mesijana.