Duo Rajković-Krasnokutski , Velika sala Kolarčeve zadužbine
Foto: Ivan Milutinović
Koncertom održanim 22. 1. 2017. godine, umetnici koji žive na dva različita kontinenta, uspeli su da nas u ovim hladnim danima svojom muzikom zagreju. Naša istaknuta pijanistkinja Maja Rajković i Denis Krasnokutski, violista koji je stacioniran u Sjedinjenim Američkim Državama, zajedno su muzički lepo oblikovano izveli kompozicije koje su istorijski i stilski različito pozicionirane.
Naime, koncert je započeo izvođenjem dela našeg kompozitora Svetislava Božića Tema ljubavi Vladimira i Kosare za violu i klavir kog su ova dva umetnika veoma nadahnuto odsvirali. Nakon toga, usledila su četiri stava iz Goldberg varijacija Johana Sebastijana Baha (transkripcija Denisa Krasnokutskog). Svaki stav dobio je svoju adekvatnu interpretaciju. Polifonija je vođena veoma muzikalno i promišljeno. Klavirski part je, iako za nijansu zvučno povučen u odnosu na violu, veoma angažovano pratio i imao povremeno rustikalniji zvuk koji je dao posebnu boju zajedno sa violom.
Svoje solističke mogućnosti ova dva umetnika iskazala su kroz dve solo kompozicije. Denis Krasnokutski je izveo kompoziciju Hommage a Paganini op. 55 u ce-molu Henrija Vijetana koja predstavlja omaž izvrsnom Paganiniju. Pored toga što smo mogli da čujemo virtuozno izvođenje, njegov ton je bio lak i lepršav, a sve zajedno izuzetno muzikalno. Maja Rajković je, na veliko oduševljenje publike, svirala Rahmanjinova. Njen kompozitor i ovog puta Muzički momenti br. 3 i br. 4 u njenom izvođenju uvek dobijaju posebnu dimenziju. Ove kompozicije smo imali prilike da čujemo ranije više puta, ali nikada na isti način. Prilikom svakog slušanja uvek čujemo neku novu boju, na drugačiji način istaknutu melodijsku liniju i pratnju i sl. Ovim načinom, Maja Rajković sa primetnim senzibilitetom, ali isto tako i ogromnom snagom uvek iznenađuje i nikada ne ostavlja publiku ravnodušnom.
Koncert je zaokružen nimalo lakom Rahmanjinovom Sonatom za violončelo i klavir (transkrpicija za violu i klavir Vladimira Borisovskog). Ova kompozicija predstavlja jedno od veoma važnih dela Rahmanjinova i izuzetno je interpretativno i muzički zahtevna kako za violistu (odnosno violončelistu), tako i za pijanistu. Od prvog stava pa sve do poslednjeg smenjivali su se različiti karakteri i na poseban način negovani razgovori ova dva instrumenta. Budući da je delo veoma energično i virtuozno, sa izrazitim kontrastima, zahtevi su već samom kompozicijom bili izuzetno visoki za ova dva izvođača. Međutim, oni su to uspeli više nego odlično da odsviraju.
Koncerte Maje Rajković uvek željno iščekujemo, a sada kad smo čuli i duo Rajković-Krasnokutski, nadamo se da ćemo ih slušati još nekom prilikom.