Dečija filharmonija i Ljubiša Jovanović (dirigent)
Ostvariti kontinuitet koji broji deset godina, a u isto vreme i kvalitet, izazov je u koji se retko ko upušta. Dečja filharmonija je Novogodišnjim gala koncertom pod nazivom Deset veličanstvenih u nedelju 17. decembra 2017. godine u Sava Centru pokazala da i u ovim teškim vremenima za umetnost uspeva da se izbori sa svim nedaćama. Kako? Sa jedne strane uz podršku mnogobrojnih donatora i prijatelja, a sa druge strane entuzijazmom različitih generacija – od onih najmlađih, pa do starijih i već afirmisanih u svom poslu.
Nedelja veče je bila rezervisana za nekoliko hiljada ljudi u publici, kako mališana koji su nestrpljivo želeli da čuju svoje drugove iz klupa, tako i za roditelje koji su pod tremom pratili svoju decu na sceni. Zadovoljstvo i jednih i drugih bilo je prisutno na licima od prve numere, pa sve do poslednje i potom još dva bisa.
Dečja filharmonija okuplja mlade iz Srbije i iz regiona koji zajedno, baš kao što je Betoven u svojoj Devetoj simfoniji učinio, muzikom stvaraju magiju, prijateljstva i neraskidive veze koje prevazilaze sve one svakodnevne probleme na koje nailazimo. Zahvaljujući ovakvom projektu mladi violinisti, pijanisti, trubači, violončelisti, pevači imaju priliku da pokažu šta umeju, da se oprobaju u zajedničkom muziciranju kao što je orkestar, da ostvare svoje prve nastupe kao solisti sa orkestrom i, što nam se čini najvažnijim, da vide i osete nešto drugačije, plemenitije i hrabrije od onoga što svakodnevno viđamo na televiziji, u novinama.
Kompozicije koje smo imali priliku da čujemo kreću se od dečjih pesama povodom Nove godine i Božićnih praznika, pa sve do onih mnogo ozbiljnijih i zahtevnijih kao što su Betovenova Oda radosti, Bahov Koncert za dve violine u de-molu, Ofenbahovog Kan-Kan, Zimermanova Šindlerova lista, Štrausov Radecki marš i dr. Numere su se smenjivale, ali mladi simfoničari, učenici osnovnih i srednjih (muzičkih) škola nisu popuštali pred zadatkom. Njihovo sviranje je odisalo svežinom, nekom čudnom sigurnošću koja nas je na trenutke u potpunosti bacala u zaborav da su to deca. I zbog svega toga kritičko promišljanje ne ide u smeru stvaranja otklona da su to još uvek mali i nezreli izvođači. Baš suprotno, oni sami postavili su kriterijume kojima mogu da pozavide i oni profesionalni orkestri. Široku paletu tehničkih i muzičkih mogućnosti posebno smo mogli čuti u Irskoj narodnoj igri Drowsie Maggie u kojoj su se oni igrali sa velikom ležernošću.
Mladi solisti, a sigurno budući uspešni interpretatori, ostavili su vrlo snažan utisak. Lara Arbajter je za klavirom zajedno sa orkestrom pokazala svu raskoš svog talenta kojim je vrlo nežno i sugestivno vodila kantilenu u Valceru O. Kušića. Mladi trubač Dušan Jovanović je interpretirao ariju iz opere Samson i Dalila Kamija Sen-Sansa sa vrlo lepo vajanom melodijom. Violinistkinje Jana Jakovljević i Tijana Nikolić su bile na visini zadatka u Bahovom Koncertu za dve violine. Na poseban način su koncert otvorili hor Dečjeg Kulturnog centra zajedno sa svojom dirigentkinjom Nevenom Ivanović i Dečjom filharmonijom Božićnim pesmama Jingle bells i Deck the Halls, kao i članovi VIS Nebograd na čelu sa Marijom Družijanić koji su izveli čuvenu pesmu Let it go.
Dva stasala umetnika naše domaće, kao i svetske scene, svojim angažovanjem na ovom koncertu učinili su da koncert dobije dodatnu svečanu notu. Sa jedne strane to je operska pevačica i profesorka Fakulteta muzičke umetnosti Katarina Jovanović koja je vrlo nadahnuto i inspirisano izvela ariju Rozine Una voce poco fa iz opere Seviljski berberin Đ. Rosinija. Nasuprot nje tu je Ljubiša Jovanović, flautista i profesor Fakulteta muzičke umetnosti koji je i predvodio Dečju filharmoniju sa posebnim žarom. U njegovom pristupu orkestru, kompozicijama i svakom detetu vidi se želja za afirmacijom muzičke umetnosti kao jednog univerzalnog jezika u kom svi možemo da uživamo.
Sa razlogom svi imaju pravo da budu zadovoljni jer udružiti hor Dečjeg kulturnog centra Beograd, članove VIS Nebograd, mlade virtuoze na instrumentima iz čitavog regiona i soliste velika je stvar za našu sredinu, posebno zbog toga što celokupan projekat nekim članovim predstavlja prve korake u zajedničkom muziciranju.