Premijerna obnova Iberove opere Anželik u Madlenianumu

Foto: Madlenianum

Posle šest godina, u nedelju 22. maja 2016. godine na Velikoj sceni Madlenianuma izvedena je premijerna obnova komične opere Anželik francuskog kompozitora Žaka Ibera.

Opera je komponovana u jednom činu, sastavljena od niza scena i predstavlja kompozitorov pokušaj da pokaže kako je moguće spojiti komičnu tematiku sa modernim zvukom orkestra i vokalnih deonica pevača u svega pedeset minuta. Druga specifičnost ove opere jeste i u govornim delovima koji prate radnju. Bonifas ima opaku ženu Anželiku koju želi da proda. U svoj toj akciji posreduje podli Šarlo, a kao kupci se pojavljuju Italijan, Englez i Crnac. 

Naslovnu ulogu tumačila je izvrsna sopranistkinja Snežana Savičić-Sekulić, koja je imala težak zadatak: u isto vreme morala je da glumi i umiljatu ženu i „strašnu aždaju“ kako ju je nazvao njen muž. Svojom lirskom bojom glasa filigranski je izvodila mnogobrojne pasaže, dok je svoju drugu, tamniju stranu lika, više isticala glumačkim gestovima. 

Bariton Nenad Nenić se u ulozi Šarloa, koja je bez preteranih vokalnih zahteva ali sa dosta glumačkog posla, veoma dobro snašao. 

Tri kupca: Italijan, Englez i Crnac dobili su svoje oživotvorenje u sledećim umetnicima: Nenad Čiča je ulozi Italijana udahnuo pravi italijanski senzibilitet opčinjavajući nas svojom tenorskom bojom glasa. Drugi tenor u ovoj operi našao se u liku Engleza i to u tumačenju Gorana Strgara. Ovaj pevač se pokazao kao veoma dobar komičar, zbog čega je dobio ovacije publike, ali sa manjom pevačkom izražajnošću. Bas Goran Krneta je lik Crnca oživeo svojim veštim osećajem za glumu, ali i predivnom baršunastom bojom glasa. 

Grupa turista je na čelu sa Tanjom Obrenović kao komšinicom dodatno podgrevala čitavu situaciju koja se dešava na liniji Anželike i njenih kupaca. Ona je svojom pojavom bila veoma uverljiva kao pronicljiva komšinica koja želi u sve da se umeša. Anželikin muž, Bonifas, je u izvođenju Vladimira Andrića prikazan kao prava kukavica koja se boji svoje žene, ali uz veoma nezgrapne vokalne delove koji su dolazili do granice čiste dreke.  

Zamisao reditelja Stefana Sablića o izgledu čitave opere ostavila je utisak na publiku, ali slabija glumačka rešenja se ipak mogu primetiti. Negde je bilo potrebno tražiti uverljiviju glumu (posebno kod turista), a isto tako i zahtevati malo sporije izvođenje govornih delova koji su pred publikom prebrzo proleteli i možda ostali bez komičnih efekata koje bi inače imali.

Orkestar je, pod veoma sugestivnim vođstvom dirigenta Đorđa Stankovića muzici dao bujnost i raskoš. Ovo je posebno bitno imajući u vidu da i sami orkestarski delovi podražavaju dešavanja na sceni. Balans grupa instrumenata je bio dobar, ali su limeni duvači svojom sonornošću povremeno nadjačavali soliste na sceni. 

U ovoj kratkoj jednočinki se nakon šest godina pauze od prvog izvođenja primećuje da je kao celina sazrela i u isto vreme dobila osveženje kroz nove protagoniste koji su sa sobom doneli jednu drugačiju iskru. Ostaje na publici da odluči koliko će dugo ova opera biti zadržana na repertoaru Madlenianuma, imajući u vidu da je svojim govornim i pevačkim delovima otvorena i za ljubitelje čiste drame, ali i za ljubitelje opere.