51. BEMUS: Anđela Georgiju, Ljubiša Jovanović i The Queen’s Six

Foto: BEMUS

Na svečanom otvaranju ovogodišnjeg 51. BEMUS-a (Kolarac, 6. oktobar) nastupila je rumunska sopranistkinja Anđela Georgiju uz svog kolegu, tenora Čarlsa Kastronova, Simfonijski orkestar RTS-a i dirigenta Bojana Suđića.

Arije i dueti obuhvaćeni ovim koncertom predstavljaju na neki način pregled širokog spektra operskih uloga Anđele Georgiju. Na repertoaru su se našle arije Ćo-Ćo San Un bel di vedremo iz opere Madam Baterlfaj Đ. Pučinija, Vali Ebben? Ne andrò lontana iz opere Vali A. Katalanija, Andrijane Del sultano amurrate... Io son l’umile ancella iz opere Adrijana Lekuvrer F. Čilea i nekako nezaobilazne Karmen L’amour est un oiseau rebelle iz istoimene opere Žorža Bizea. Sve one su poslužile da Anđela Georgiju pokaže svoju raskoš glasa koji je na trenutke bio prekriven (pre)glasnim orkestrom.

U interpretacijama ove umetnice primećuje se lični pristup tumačenju likova, sloboda u izrazu i koketiranju sa publikom. 

Svojim volumenom glasa, Anđela Georgiju pažljivo oblikuje interpretacije, i potcrtava dramsku notu koju nose likovi čije arije izvodi. Anđela Georgiju stvara različite boje i atmosfere i slušaoca sjedinjuje sa pričom Ćo-Ćo San, Vali ili Adrijane Lekuvrer.

Isti je slučaj i sa duetima koje su izveli Čarls Kastronovo i Anđela Georgiju. Njih dvoje zajedno dobro funkcionišu i, mada su na samom početka koncerta prilikom interpretacije dueta Ma dunque e vero, dite iz opere Adrijana Lekuvrer delovali pomalo neusaglašeno, u svakom sledećem nastupu je to bilo manje prisutno, a naročito u poslednjem duetu Lippen Schweigen iz operete Vesela udovica. I pored toga, posebno bismo izdvojili duet Va! Je t’ai pardoné iz opere Romeo i Julija Šarla Gunoa koji je prema našem mišljenju zaista bio veoma ekspresivan i ubedljivo izveden.

Čarls Kastronovo, jedan od najboljih lirskih tenora današnjice svoje umeće predstavio je dvema arijama koje su obeležile njegov nastup na ovom koncertu. Prva je arija Rikarda iz opere Bal pod maskama Forse la soglia attinse... Ma se m’è forza perderti Đuzepe Verdija, a druga, više zapažena, Federikova arija iz opere Arlezijanka È la solita storia del pastore Frančeska Čilea.

Dirigent Bojan Suđić je tokom koncerta u većoj meri nego inače pratio soliste tokom njihovog nastupa. Međutim, orkestar je tokom većeg dela koncerta bio glasniji nego što je to bilo neophodno. Sa druge strane, solistički delovi orkestra na koncertu su, osim Svečane uvertire Dmitrija Šostakoviča na početku koncerta i uvertire za operu Ruslan i Ljudmila Mihaila Glinke nakon pauze, bili suvišni. Tu mislimo na Ravelovu kompoziciju La Valse i na Fantaziju na srpske teme N. R. Korsakova koje su i stilski i trajanjem narušile tok samog koncerta i umnogome opteretile već ionako složen program. U izvođenju Ravelove kompozicije La Valse nedostajala je uzbudljivost i bujnost muzičkog izraza koju je kompozitor postavio kao jednu ekspresivnu plesnu tačku.

U okviru treće festivalske večeri (Kolarac, 8. oktobar) koncert je održao flautista Ljubiša Jovanović koji je obeležio 40 godina umetničkog rada. 

Zajedno sa njim nastupili su dirigent/violinista Igor Grupman, gosti iz Kine (flautisti Guoliang Han i Jubin Kim) i orkestar Kamerata Serbika. Koncert je bio postavljen veoma ambiciozno. Izvedena su čak četiri koncerta, a uz njih i Poema za plesače Anluna Huanga, Andante i rondo op. 25 Franca Doplera i Kontrapunktus 1 iz Umetnosti fuge Johana Sebastijana Baha (aranžman Ingeborg Bugarinović).

Ovakvim programom koji je bio pretežno baroknog usmerenja najreprezentativnije se predstavio mladi flautista Jubin Kim čija je karijera nakon osvojene druge nagrade na 69. Internacionalnom takmičenju u Ženevi 2014. godine i prve nagrade na festivalu Praško proleće 2015. godine počela da se širi u internacionalnim okvirima. Njegove interpretacije odlikuju lepota tona, ali i spretnost u virtuoznim kompozicijama poput Mocartovog Koncerta a flautu u De-duru K 314 koji je izveden gotovo u jednom dahu.

Ljubiša Jovanović je na koncertu samostalno izveo Koncert u de-molu Wg. 22, H 484/1, za flautu i gudače K. F. E. Baha, a zajedno sa svojim gostima još i Bahov Brandenburški koncert br. 4 za violinu, dve flaute, gudače i kontinuo i Andante i rondo op. 25, za dve flaute i gudače Franca Doplera sa Jubin Kimom. Iako se mogla primetiti povremena nesigurnost i neusaglašenost solista sa orkestrom, sve navedene kompozicije su pripremljene i interpretirane uz veliku posvećenost.

Četvrte festivalske večeri (Kolarac, 9. oktobar) na BEMUS-u je nastupio vokalni ansambl The Queen’s Six.

Ovaj ansambl čine pevači Kapele Svetog Đorđa pri dvoru kraljice Elizabete II u Vindzoru. Kontratenori Danijel Britan, Tom Lilburn, tenori Nikolas Maden i Dominik Blend, Endrju Tompson (bariton) i Sajmon Vitli (bas) su članovi ovog sastava.

Koncert kom smo prisustvovali nosio je naziv Royal Windsor – Then and now čime je repertoar koji smo imali priliku da čujemo postavljen kao hronološki pregled kompozicija koje su se izvodile na engleskom dvoru nekada i danas. Zahvaljujući ovakvom repertoaru mogli smo da steknemo uvid koja se sve vokalna muzika neguje već vekovima unazad u jednoj od najstarijih kraljevskih porodica na svetu.

Odlika ovog vokalnog ansambla je da vrlo dobro funkcioniše i da je njegov ukupan zvuk veoma dobro uspostavljen. Pomenućemo samo neke kompozicije kao što su O Lord, make thy servant Elizabeth our Queen Vilijama Berda, Arise, awake Tomasa Morlija, A Virgin and mother Džona Marbeka u kojima je ovaj ansambl postavio kvalitetan i lični pristup izvođenju ovih kompozicija. 

Njihova intonacija je besprekorna, a unutrašnje pomeranje glasova radi uspostavljanja intervala i harmonija je nežno i fokusirano u jednom zvuku.

Uspostavljanje razlika u karakteru tradicionalnih engleskih pesama koje su više skercozno postavljene i kompozicija komponovanih polifono u formi moteta uspešno je ostvarena. Pažljivo vođenje melodijskih linija i odnos glasova i njihovih višeslojnih dinamičkih nijansi jasno se može čuti.

Članovi ovog ansambla su i scenični kada je to neophodno, pa je tako izvođenje tradicionalne engleske pesme What shall we do with the drunken sailor? bilo duhovito uz njihovu mimiku, a nastavilo se do kraja koncerta i spletom pop pesama kao što su Thriller Majkla Džeksona, Isn’t she lovely Stivi Vondera i Say a little prayer to survive when it’s raining men u aranžmanu Sajmona Vitlija.