Istorijski trenutak: Premijera Koncerta za alt-saksofon Petra Stojanovića u izvođenju Milana Savića i Beogradske filharmonije
Beogradska filharmonija je na svom poslednjem koncertu, održanom u petak, 21. februara, publiku iznenadila izuzetnim programom koji je uključivao istorijski događaj za srpsku muziku – premijerno izvođenje Koncerta za alt-saksofon i simfonijski orkestar Petra Stojanovića.
Ponovo jer ovo nije prvi put da Filharmonija oživljava Stojanovićeva dela – izvlačeći partiture iz arhiva, priređujući ih za izvođenje i vraćajući ih na scenu. Sličan poduhvat dogodio se 2017. godine kada je, uz pomoć kompozitorke Mirjane Živković, rekonstruisana partitura Koncerta za violinu i orkestar br. 2, koji je tada izvela violinistkinja Mirjana Nešković.
Petar Stojanović, violinista i kompozitor
Stojanovićeva bogata muzička zaostavština još uvek nije detaljno istražena.
Nažalost, nije retkost da kompozicije srpskih autora decenijama čekaju na svoje prvo izvođenje. Ipak, slučaj Petra Stojanovića posebno je alarmantan. Njegova bogata muzička zaostavština još uvek nije detaljno istražena, iako su pojedini koraci učinjeni tokom prethodnih nekoliko godina – Muzikološko društvo Srbije otvorilo je prostor za diskusiju o njegovom stvaralaštvu, dok je Odbor za zaštitu srpske muzičke baštine SANU priredio koncert sa izvođenjem i snimanjem određenih kamernih dela ovog kompozitora. Ali, ostaje još mnogo nedovršenog posla.
MUZIKA ODIŠE KOSMOPOLITSKIM DUHOM, PROŽETIM UTISCIMA KOJE JE STOJANOVIĆ PRIKUPLJAO TOKOM ŽIVOTA I RADA U RAZLIČITIM EVROPSKIM GRADOVIMA.
Premijerno izvođenje Koncerta za alt-saksofon bio je centralni događaj koncerta Beogradske filharmonije. Saksofonista Milan Savić, uz dirigenta Uroša Lajovica – dugogodišnjeg prijatelja Filharmonije – predstavio je publici pravo muzičko blago: prvi koncert za ovaj instrument u srpskoj muzici. Uprkos značaju događaja, odjek u javnosti bio je primetan, ali ipak nedovoljan za ovako važan trenutak.
Komponovan 1942. godine u okupiranom Beogradu, koncert nikada nije izveden za života kompozitora. Njegova muzika odiše kosmopolitskim duhom, prožetim utiscima koje je Stojanović prikupljao tokom života i rada u različitim evropskim gradovima. U partituri se prepliću narodni motivi, džez elementi i postromantičarski štrausovski zvuk, uz formalne obrise klasicizma u prvom stavu. Prvi i treći stav nose pečat pozne romantike, sa bogatim dramaturškim slojevima i raskošnim orkestarskim teksturama, dok suptilni džez momenti pružaju kratke trenutke predaha. Drugi stav obiluje narodnim melosom, obrađenim u stilu Dvoržaka, gde se sučeljavaju valcer i narodni landler – simbolično povezujući svetove u kojima je Stojanović muzički sazrevao.
INTERPRETACIJA MILANA SAVIĆA BILA JE DINAMIČNA I IZRAŽAJNA, S BESPREKORNIM OSEĆAJEM ZA NIJANSE I VEOMA USPEŠNOM INTEGRACIJOM U ORKESTARSKI ZVUK.
Koncert odiše atmosferom evropskih razglednica. No, Stojanović pokazuje i duboko razumevanje solističkog instrumenta – partitura zahteva punu angažovanost saksofoniste, koristeći sve boje i izražajne mogućnosti instrumenta, ali bez narušavanja njegove prirodne zvučnosti. Milan Savić pristupio je ovoj premijeri s izuzetnom posvećenošću i jasnoćom muzičke misli. Njegova interpretacija bila je dinamična i izražajna, s besprekornim osećajem za nijanse i veoma uspešnom integracijom u orkestarski zvuk. Iako su premijerna izvođenja nezahvalna za konačnu procenu interpretacije, Savićevo tumačenje može se oceniti kao potpuno adekvatno značaju ovog istorijskog trenutka.
Milan Savić pristupio je ovoj premijeri s izuzetnom posvećenošću i jasnoćom muzičke misli.
Fotografija: Beogradska filharmonijaORKESTAR BEOGRADSKE FILHARMONIJE JE POKAZAO IZUZETNU UIGRANOST I ZAJEDNIŠTVO.
Uz Stojanovićev koncert, program su zaokružile uvertira Vladalac duhova Karla Marije fon Vebera i Simfonija br. 5, op. 107 Feliksa Mendelsona. Obe kompozicije retko se nalaze na repertoaru naših orkestara. Veberova uvertira izvedena je konzistentno, bez suvišnih oscilacija, ali je Mendelsonova Reformatorska simfonija ostavila dublji utisak.
Posebno upečatljiva bila je interpretacija prvog i poslednjeg stava, u kojima je dirigent Uroš Lajovic uspešno oblikovao snažan muzički narativ. Blago ubrzan tempo dao je dodatni impuls muzici, naglašavajući dramatičnost i energiju kompozicije. Orkestar je pokazao izuzetnu uigranost i zajedništvo. U drugom stavu duvači su imali priliku da zasijaju, a treći stav je istakao besprekoran rad gudača. Himnično finale, iako može delovati turobno, u izvođenju Filharmonije odisalo je uzbudljivom svečanošću, uz jasan i blistav ton limenih duvača.
SVAKO NOVO OTKRIĆE IZ SRPSKOG MUZIČKOG BLAGA NOSI UZBUĐENJE KOJE SE NE MOŽE POREDITI SA IZVOĐENJEM NAJPOZNATIJIH DELA EVROPSKE MUZIKE.
Koncert je ponovo otvorio pitanje sudbine srpskih kompozitora čija dela još uvek čekaju da budu izvedena. Neophodno je ulagati napore da se partiture iz arhiva, biblioteka i zaostavština izvuku iz zaborava i postave na repertoare naših orkestara. Svako novo otkriće iz srpskog muzičkog blaga nosi uzbuđenje koje se ne može porediti sa izvođenjem najpoznatijih dela evropske literature. Nadajmo se da Koncert za alt-saksofon Petra Stojanovića neće ponovo pasti u zaborav i da neće ostati tek statistička beleška u istoriji srpske muzike.