Publika među zvezdama operske scene
Publika među zvezdama operske scene – tako bismo ukratko mogli okarakterisati dugo očekivani Gala operski koncert koji je okupio mladi, ali zreli i izvanredni kvartet operskih pevača iz Srbije koji već duže vreme žive i rade u Nemačkoj. To su Dušica Bijelić (sopran) i Nenad Čiča (tenor), članovi operske kuće u Bilefeldu, Jana Marković (mecosopran) stalni član operskog ansambla u Narodnom pozorištu u Gisenu i Stefan Hadžić (bariton), član operskog ansambla u Kaselu.
Ovih četvoro umetnika pokazala su se kao vešti, zreli i izgrađeni operski umetnici koji su publici doneli zvuk Evrope u Beograd.
Četvrtak, 19. septembar 2024.Zadužbina Ilije M. Kolarca*Izvor fotografije: Zadužbina Ilije M. Kolarca
Ovih četvoro umetnika pokazala su se kao vešti, zreli i izgrađeni operski umetnici koji su publici doneli zvuk Evrope u Beograd. To se ogledalo u njihovim savršenim vokalnim i scenskim interpretacijama koje su bile veoma muzikalne, precizne, inspirisane i nadasve scenski veoma dopadljive. Pamtićemo interpretacije arija Tatjane iz opere Evgenije Onjegin i Mikaele iz opere Karmen koje je veoma emotivno pevala Dušica Bijelić, zatim ariju Lenskog koju je muzikalno i uz divne tenorske visine izveo Nenad Čiča. Eskamiljo Stefana Hadžića doneo je na scenu snažan baritonski zvuk koji kod nas nismo imali priliku da čujemo dugo. Ništa manje efektna nije bila ni njegova interpretacija arije Frica Mein Sehnen, mein Wähnen iz Korngoldove opere Grad mrtvih. Segedilja Jane Marković bila je zavodljiva i energična, a njena interpretacija arije Oktavijana Wie du warst! Wie du bist Štrausove opere Kavaljer s ružom biće dugo pamćena.
“To se ogledalo u njihovim savršenim vokalnim i scenskim interpretacijama koje su bile veoma muzikalne, precizne, inspirisane i nadasve scenski veoma dopadljive.”
Program koncerta bio je nesvakidašnji, kao i nastup ova četiri umetnika. Verovatno po prvi put čula se u Beogradu uvertira Mocartove opere Titovo milosrđe, ali i muzika iz opera Eriha Korngolda (Grad mrtvih) i Riharda Štrausa (Kavaljer s ružom). Delovi opere Evgenije Onjegin Čajkovskog (pored navedenih i kvartet iz prvog čina), zatim Bizeove opere Karmen, divno interpretiran duet iz opere Zaza Ruđera Leonkavala, kao i arija Šenijea iz istoimene opere Umberta Đordana i za sam kraj Barkarola iz Hofmanovih priča Žaka Ofenbaha i tenorsko-baritonski sjajan duet Invano Alvaro iz opere Moć sudbine Đuzepea Verdija, sve su to bili biseri operske literature, retko izvođeni kod nas, koji su u interpretacijama ova četiri umetnika dobila muzičko nadahnuće kakvo dugo nismo čuli.
Umetnički ansambl Stanislav Binički koji je pratio koncert ove večeri imao je muzičke i tehničke poteškoće. Dogodile su se značajne omaške, naročito u duvačkim instrumentima koje su mogle da ometaju pevače. To se posebno moglo uočiti u ariji Tatjane (scena sa pismom), čija je muzika veoma suptilna, nokturalna, a u kojoj su konstantno svirane pogrešne note. I pored toga, pevači su bili stabilni, koncentrisani i uverljivi u svojim nastupima. Iako su se suočili sa ovim izazovima, obasjali su scenu kao pravi profesionalci.
Dirigent Kočar Balaš, gost iz Budimpešte, sa značajnom biografijom, trudio se svim snagama da izvede orkestar od prve do poslednje numere. To se zaista i jeste čulo u određenim segmentima, kada je orkestar zvučao pristojno. Jasno je da je bilo neophodno imati više proba.
Publika je ove mlade zvezde operske scene ispratila višeminutnim aplauzima, željno iščekujući bis. Međutim, umetnici su nas ostavili da dugo pamtimo ovo veče, sa nadom da ćemo ih slušati ponovo.