Završnica BUNT festivala: Koncert Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana
Završnica ovogodišnjeg BUNT festivala održana je 2. januara u Kolarčevoj zadužbini koncertom Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana, pod dirigentskom palicom Desara Sulejmanija, pijaniste i dirigenta koji više od dve decenije živi i radi u Nemačkoj. Kao solista nastupio je klarinetista Mario Ruska.
Orkestar, osnovan 2019. godine kao izdanak Evropske letnje muzičke akademije u Prištini, ovom prilikom je započeo turneju pod nazivom Western Balkans meets Beethoven, a već narednog dana izveo je isti program u Novom Sadu. Publika je uživala u izuzetno zanimljivom i nesvakidašnjem repertoaru, koji je obuhvatio Mendelsonovu Uvertiru za muzičku dramu Atalia, Koncert za klarinet i gudački orkestar Arona Koplanda, i na kraju – Simfoniju br. 5 Ludviga van Betovena, jednog od najvećih BUNTovnika klasične muzike.
Omladinski orkestar Zapadnog Balkana: Koncertom je dirigovao Desar Sulejmani, a solista je bio klarinetista Mario Ruska
Koncertni program
Pored svoje najpoznatije muzike za San letnje noći, Mendelson je komponovao muziku za nekoliko drugih predstava. Po nalogu pruskog kralja Fridriha Vilhelma IV, muzika za Ataliju bila je namenjena privatnom izvođenju drame Žana Rasina. Kao i druge Mendelsonove dramske partiture, muzika za Ataliju je veoma živa i slikovita. Radnja prati biblijsku priču o kraljici Ataliji koja pokušava da održi vlast nakon smrti svog sina. Oslikava radnju kroz slatke melodije pohvala, tužne lamentacije i snažne kontrapunktske horove osude. Posebno je upečatljiv segment Ratni marš sveštenika, koji predstavlja kulminaciju njegove muzike za ovu dramu.
Koncert Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana u završnici BUNT festivala
Svojom relativnom emocionalnom suzdržanošću, Koncert za klarinet Arona Koplanda predstavlja promenu u odnosu na neposrednost njegovih ratnih baleta i orkestarskih kompozicija. Delo je nastalo 1947/48. godine za Benija Gudmena, tada najistaknutijeg američkog džez klarinetistu. Kompozicija se brzo uklopila u klasični repertoar, sa dva komplementarna stava koja se razlikuju po izražajnosti. Prvi stav, označen kao Polako i izražajno, priziva Malera kroz svoju gorko-slatku liriku. Drugi stav, označen kao Prilično brzo, donosi živahnu kadencu koja vodi ka živopisnoj kodi, koja odražava kulturno okruženje Rio de Žaneira, gde je Kopland započeo komponovanje ovog dela.
Najprepoznatljiviji motiv u celoj klasičnoj muzici pokreće Betovenovu sažetu i energičnu Petu simfoniju. Sama muzika simfonije sadrži divlje putovanje, od skupljene napetosti prvog stava, do sporog stava sa naizgled bezbrižnim raspoloženjem, preko trećeg stava koji ponovo gradi napetost sve do veličanstvenog finala.
Veličanstvene interpretacije
Orkestar je bio na vrhuncu svog zadatka, veoma posvećeno interpretirajući sve tri zahtevne kompozicije. U Uvertiri za dramu Atalija evocirane su sve suptilne melodije koje se prenose među instrumentima, ka veličanstvenom vrhuncu celokupne muzike. Sam muzički tok ove uvertire je prilično razuđen, posvećen uglavnom gudačima, uz fanfarni odjek duvačkih instrumenata. Tempo izvođenja bio je adekvatan, pa je u osam minuta trajanja dela, ceo tok dobio fanfarno obojeni ton koji je savršeno otvorio koncert.
Koplandov Koncert za klarinet nije bio izveden savršeno – i upravo zbog toga je interpretacija bila izvanredna! Klarinetista Mario Ruska nadmašio je sam koncept savršenstva. Njegova interpretacija bila je gipka, poletna i slobodna, nadgrađujući kompoziciju slobodnim stilom, igrajući se sa tačkama rizika i oplemenjujući svoju deonicu raznolikim bojama. Ovo delo zahteva oštrinu, naročito u kadenci i brzom drugom stavu, a Ruska je vešto markirao ove delove svojom muzikalnošću. Pamtićemo njegovu interpretaciju kadence! Mešavinu džeza i brazilske uzavrelosti u finalu, sjajno je povezao sa koloristikom orkestra, koji je uspešno pratio ovog fenomenalnog klarinetistu u svom beskrajno bogatom spektru muzikalnosti i talenta.
Repertoar je obuhvatio Mendelsonovu Uvertiru za muzičku dramu Atalia, Koncert za klarinet i gudački orkestar Arona Koplanda, i na kraju – Simfoniju br. 5 Ludviga van Betovena, jednog od najvećih BUNTovnika klasične muzike.
Betovenova Peta simfonija doživela je svoje zanimljivo tumačenje. Već prvi taktovi ukazali su da publika neće čuti uobičajene boje, nijanse i tempa. Sulejmani je na prefinjen način pristupio tumačenju ove partiture, naročito ističući solističke delove orkestarskih deonica, potcrtavajući njihovu ulogu u celokupnom muzičkom toku simfonije. Zbog toga se nekada sticao utisak da je svaki veći deo simfonije celina za sebe. Iako je ukupan zvuk uvek bio veličanstven, postojali su trenuci sitnih delova kojima je nedostajala dobro osmišljena poveznica sa većim segmentima muzičkog toka, ali to nije napravilo velike probleme u ukupnom utisku. Mladalačka poletnost i bliskost sa simfonijom dala je poseban karakter ovom izvođenju.
Zadužbina Ilije M. Kolarca, četvrtak, 2. januar 2024. godineMladost i BUNT
Ove godine, BUNT festival je bio u potpunosti obeležen mladim umetnicima. Kineski flautisti, Orenda kvartet iz Austrije, flautista Strahinja Radoičić, učenici muzičkih škola Isidor Bajić, Kosta Manojlović, Mokranjac i Vladimir Đorđević, članovi MOTO-a, pedeset i dvoje članova Omladinskog orkestra, kao i njihove starije kolege, kvintet horni (Mihajlo Bulajić, Nikola Ćirić, Milan Roksandić, Mirko Marić i Fedor Rogin), Klavirski trio iz Slovenije (Tomaž Petrač, Andrej Petrač i Nađa Drakslar Petrač) – svi su svojim nastupima doprineli tome da ovogodišnji BUNT bude jedan od zapaženijih festivala u 2024/2025. koncertnoj sezoni. Pamtićemo fantastična izvođenja Mendelsonovog Klavirskog trija op. 49, Despićevog Mančerster trija, Tajčevićevih Sedam balkanskih igara Klavirskog trija iz Slovenije, zatim Žoliveovih kompozicija u interpretaciji Strahinje Radoičića, Šubertovog gudačkog kvarteta Smrt i devojka u izvođenju Orenda kvarteta. To su bili muzički biseri koji su oplemenili aktuelnu koncertu sezonu u Beogradu i koji su publici pružili priliku da čuju dela ne tako često zastupljena na našim koncertima.